Mark Zaharov: mesta ima za sve

13. oktobra pozorište Lenkom proslavilo je jubilej svog umetničkog rukovodioca – čuvenog reditelja Marka Zaharova, koji je navršio 80 godina, od kojih tačno 40 je on na čelu Lenkoma. Radi proslave su u pozorište došli mnogi istaknuti ljudi – predstavnici kulture, i ne samo oni.

Prilikom proslave su reditelju kazali mnogo srdačnih reči – sve je bila istina… Moskovski obožavaoci pozorišta prate stvaralaštvo Zaharova od 1960-ih godina. Kasnije, zahvaljujući potresnim filmovima, on je postao idol čitave zemlje. Od prve demonstracije su njegovi filmovi postajali čuveni, oni ni danas nisu izgubili svoju popularnost. Razmišlja li Zaharov o ljubavi princeze i začaranog mladića, o avanturama grofa Kaliostra ili barona Minhauzena, o vitezu, koji se bori protiv aždaje, - u svim filmovima se osećaju aluzije, svi podsećaju na današnjost. Osim toga, oni su uvek ironični – i to ne površinski, već prožeti dubokom ironijom, često proročanskom.

Uzevši sve najbolje iz pozorišne i filmske umetnosti, Mark Zaharova je stvorio svoj poseban filmski jezik, koji omogućuje prepoznatljivost njegovih filmova. S jedne strane, to su poučne priče, s druge, burleska, šou sa mnogo muzike! Takve su mu i priredbe. Takav prilaz je bio uvek karakterističan za Zaharova. Reditelj mu je veran i danas.

- Naš život nam pruža mnogo negativnih informacija. Tugujemo iz mnogih razloga, zato smatram da pozorište mora da bude praznik. Pretendujemo na dva i po sata ljudskog života, mada se ne zna koliko dugo on traje. Ipak on nam poklanja dva i po sata. To treba ceniti.

Mark Zaharova je na čelu Lenkoma od 1973. godine, od kriznog za to pozorište perioda. On ga je učinio jednim od najuspešnijih i jarkih pozorišta zemlje. On je formirao izvrsnu trupu. To su glumci, kojima ne treba reklama: Čurikova, Bronevoj, Zbruev, Karačencov, Abdulov, Jankovski… Neki više nisu među živima, ali bez obzira na te gubitke, reditelj i dalje upravlja svojim brodom. On i dalje režira pametne, prefinjene priredbe, u kojima su obavezno harmonizirani oblik i smisao. Druge priredbe – smatra Zaharov – nisu interesantne.

- Kako smo počeli od Tila Ulenšpigela, tako to i nastavljamo. Čini mi se da su već dosadne priredbe osrednjeg glumačkog svojstva, ali ukrašene različitim enigmama, televizijskim ekranima… Čehov nam je govorio u «Galebu»: Zašto da se guramo? Mesta ima za sve. Ne treba ulaziti u neke zajedničke, statističke, pomodne pojave, čak ni u pozorišnom prostoru. Treba činiti nešto svoje – drugačije.

Nedavno je Zaharov postavio u Lenkomu Ibsenovog Pera Ginta – delo, namenjeno svakom, ko postavlja ustvari glavno za čoveka pitanje: zašto ti živiš, kakav je rezultat tvog zemaljskog bivstvovanja? Prema mišlenju kritičara i gledalaca, Mark Zaharov još nije imao takvu ispovedničku priredbu. On i ne poriče, prođena je tačka nepovratka, vreme je da se sagledaju rezultati. Danas može da se sagleda sopstveni život kao šahovska tabla, da se shvati kojim kockama je bio zacrtan put, šta sam zaobišao, u šta sam se uključio, ponekad žaleći za nečim, - kaže reditelj. Žalenje je po pravilu skriveno od očiju publike, ali uspesi i pobede Zaharova su pred očima svih. Međutim, glavno je da ta partija nije završena, ona se nastavlja.

Rita Bolotska,