Moskovski kamerni hor

Učenik istaknutog maestra Svešnikova Vladimir Minin je u različito doba rukovodio mnogim horovima, međutim, njegov omiljeni hor je formiran 1972. godine od studenata i pedagoga muzičke visoke Škole «Gnesini», gde je Vladimir Minin bio u to vreme rektor. Danas je taj kolektiv poznat kao Moskovski kamerni hor.

Danas Kamerni hor Minina je jedan od najpoznatijih u svetu horova. Njegov repertoar je ogroman: od čuvenog prastarog pojanja sve do Sviridova, od Monteverdija do Geršvina. Hor je uspešno gostovao u zemljama Evrope, Azije i Latinske Amerike.

Stvarajući kamerni hor, Vladimir Minin, prema njegovim rečima, težio je da se suprotstavi pojmu o horu kao masi netalentovanih ljudi, što je bila odlika sovjetske svesti o horu, i da dokaže da je to visoka umetnost, a ne masovno pevanje. Inače, zadatak horske umetnosti je duhovno usavršavanje ličnosti, emotivni i iskreni razgovor sa slušaocima. Funkcija ovog žanra je… katarsis slušalaca. Kompozicije moraju da nateraju čoveka da se zamisli – zašto i kako živi. Šta radiš na ovoj zemlji - dobro ili zlo… Ova funkcija ne zavisi ni od doba, ni od društvene formacije, ni od predsednika. Najvažnija namena hora je da govori o nacionalnim, filozofskim, državnim problemima.

Prvo, potrebno je da sala ima izvrsnu akustiku. Zatim je potrebno da je publika došla upravo radi ovog programa. Onda se oseća uzvratni odjek. Potrebno je da repertoar zagreje slušaoce. Kada se ti sastavni delovi poklope, dolazi do zanosa! Sve se rastapa u toj muzici. Glasovi se podižu uvis, te odande silaze ka publici. Umesto 40 ljudi, na pozornici je jedno veliko srce, puno zvuka. Neograničen je emotivni uticaj ruske muzike, ona obuzima svakog čoveka, - nastavlja Vladimir Minin. – Nisam još video zemlju, gde bi publika ostala prema njoj ravnodušna. I to, bez obzira na različite kulture i religije. Međutim, najtemperamentniji i muzički odbareni ljudi od same prirode su Meksikanci. U Meksiku smo izvodili dela Georgija Sviridova u čuvenom Operskom teatru Beljas Artes među impresivnim platnima Oroskoa, Rivere, Sikejrosa. U sali je bilo 2 i po hiljade gledalaca, ali je tišina bila neverovatna. U Moskvi sam dao kompozitoru Sviridovu da sluša snimak tog koncerta. On je mislio da je to studijski snimak. Samo kada se na kraju čula bukvalno eksplozija aplauza, on je poverovao da je to bio živi koncert. Meksikanci ne samo da slušaju, oni upijaju muziku. Njihova prirodna muzikalnost je savršena, to je uzorano polje, treba samo baciti seme…

Važno mesto u reperoaru Kamernog hora Minina pripada staroj muzici, pre svega duhovnoj. Superzadatak našeg hora je da, kaže Vladimir Minin, - programi ruske duhovne muzike izazovu kod svakog slušaoca katarsis, moralno čišćenje, da njegova duša razmišlja zašto je došla na ovaj svet i šta radi tu.

Maestro ističe da pravoslavna duhovna muzika različito zvuči u različitim zgradama. Prema njegovim rečima, u srednjovekovnoj gotici nije komforno pevati, tamo su potrebni glasovi, koji ne vibriraju, dok u sabornim crkvama romanske arhitekture 3.-4. veka naše ere pravoslavna muzika se dobro oseća, jer je pravoslavni hram okrugao. Vibracija ruskih glasova je poseban jedinstveni način pevanja. Svakako, u pravoslavnom hramu oni se osećaju komotno.

Jelena Soboljeva,