Čepurin - Politika Srbije u poslednjih deset godina usmerena samo na to da zadovolji Evropsku uniju

U utorak je u Beogradu održan Srbsko-ruski ekspertski okrugli sto u organizaciji ruskog Fonda za podršku javnoj diplomatiji „Gorčakov“ i Instituta za evropske studije, na kome su učesnici iz obe zemlje raspravljali o savremenim odnosima Rusije i Srbije, kao i o aktuelnoj geopolitičkoj stvarnosti regiona, te na kraju o istorijskom pamćenju povodom 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata.

U prvom delu okruglog stola, koji se odnosio na savremene odnose Rusije i Srbije, početak i kraj je pripao ruskom ambasadoru u Srbiji Aleksandru Čepurinu, koji je konstatovao da je politika Srbije u poslednjih deset godina usmerena samo na to da zadovolji Evropsku uniju, a vidi se do čega je to dovelo - do toga da se Srbija sada nalazi u najtežoj ekonomskoj situaciji.

Ambasador Čepurin je još naglasio da ni jedna zemlja ne može da preživi 20 godina čekanja na ulazak u Evropsku uniju, a ni kada se to jednom desi, ništa se za Srbiju neće izmeniti, jer čuda ne postoje. A kada je reč o međusobnoj saradnji Rusije i Srbije, on je istakao da Ruska Federacija donosi u Srbiju visoke tehnologije, koje u Srbiji angažuju visokokvalifikovane stručnjake i razvijaju nauku, dok je istovremeno primetio da Zapad u Srbiji uglavnom traži samo jeftinu radnu snagu. Na kraju, Čepurin je završio svoje izlaganje zapažanjem - da se svaki put kada je Rusija bila jaka, to pozitivno odražavalo i na snagu Srbije.

Doktor političkih nauka Jelena Ponomarjova, koja je odličan poznavalac ovdašnjih prilika, istakla je da prvorazredni značaj imaju ekonomski odnosi između Srbije i Rusije, ali je primetila da se unutrašnji ekonomski razvoj ne može odvojiti od spoljnih odnosa. Ona je dodala da je osnova srbsko-ruskih ekonomskih odnosa energetska saradnja. Međutim, pri tom je iznela svoje zapažanje da ekonomija ne postoji negde izolovano u kosmosu, nego se nalazi ovde na zemlji i zato je pitanje ekonomije blisko vezano sa pitanjima bezbednosti.



Naime, ona je podsetila da je Srbija dobro osetila na svojoj koži pretnje od terorizma i narkotrgovine, zbog čega naše dve zemlje treba da sarađuju na tom polju, s obzirom da Rusija ima potrebno iskustvo u borbi sa tim pretnjama.

Osim toga, Jelena Ponomarjova je iskazala svoje mišljenje da ovaj susret vidi kao mogućnost širenja humanitarne saradnje, i zaključila da će i nadalje postojati srbsko-ruski kontakti sve dok se razumemo i održavamo susrete na polju kulture, religije, jezika i umetnosti, a kao primer moguće razmene informacija u budućnosti pomenula je ideju emitovanja televizije „Raša tudej“ (RT – Russia today) na srbskom jeziku.

Inače, na Srbsko-ruskom ekspertskom okruglom stolu su učestvovali i drugi stručnjaci, među kojima i Miša Ćurković iz Instituta za evropske studije, koji je zapazio da se Srbija posle 2000. godine nalazi duboko u interesnoj sferi Zapada, i da su se nekadašnja četiri stuba srpske spoljne politike sada pretvorila samo u dva, koja se obadva nalaze na Zapadu. On je još rekao da se Srbija nalazi pod kontrolom NATO upravljača, te da bi ulaskom Srbije u Evropsku uniju bio ugrožen ekonomski sporazum sa Rusijom koji omogućava bescarinski izvoz srpske robe na tamošnje tržište. Na kraju, Miša Ćurković je izneo zapažanje da u Srbiji nema ni ruske popularne kulture, pa se stoga zapitao da li se Srbiji uopšte dopušta mogućnost izbora, ako se na nju vrši toliki spoljni pritisak?

Još jedan učesnik upravo održanog srbsko-ruskog skupa u Beogradu, direktor Fonda podrške javnoj diplomatiji Natalija Burlinova, na žalbe da ne postoji ruska meka sila, odgovorila je rečima da Balkan 2013. godine nije prioritet geopolitičke pažnje Rusije, ali je naglasila da je zadatak ljudi koji rade u sferi meke sile da organizuju susrete i razmenjuju informacije, a u tom smislu je pomenula forum koji će uskoro biti organizovan. Na kraju, dr Natalija Burlinova je u odgovoru na postavljeno pitanje o svojevrsnoj okupaciji Srbije konstatovala - da biti okupiran ne znači biti pobeđen, jer samo srbski narod odlučuje da li će biti pobeđen.

Ratko Paić,