Neljudska klima: meteorološko vreme na Zemlji sve manje odgovara ljudskom životu

Tokom poslednjih 30 godina u Evropi se nekoliko puta povećao broj ljudi, umrlih od anomalnih žege ili hladnoće. Slična je situacija i u drugim regionima sveta. Bilo koje dalje promene klime će rezultirati još većem brojem smrti. Ta je prognoza švedskih naučnika objavljena u časopisu Climate Change.

Referat je napisan na osnovi podataka iz Evrope. Tamo je od 1980. godine od anomalnih temperatura umrlo dvostruko više ljudi, nego tokom prvih 80 godina od početka proteklog veka. U drugim regionima je slično. Od jake žege i hladnoće sve češće umiru ljudi u Aziji, Africi, Americi. Prema mišljenju vodećeg stručnjaka centra vremena Fobos Evgenija Tiškovca, ova je tendencija povezana s globalnom promenom klime.

- Tokom poslednjih 50 godina, prema podacima paleoklimatologa, zabeležen je najintenzivniji tempo rasta temperatura za poslednjih 1300 godina. Temperatura vazduha na planeti se povećala praktično za 1 stepen, temperatura svetskog okeana je porasla za 0,7 stepeni, vodostaj se povećao za 22 santimetra, područje večito zamrznute zemlje se povlači prema severu sa brzinom 1,5 kilometra godišnje. Površina morskog leda se trostruko smanjila tokom 50 godina. Broj dana anomalne žege se znatno povećao, broj hladnih perioda je takođe znatno porastao. Takvo klimatsko klatno nepovoljno utiče na zdravlje ljudi.

Čini se da je Celzijusov stepen sitnica. Međutim, to je u proseku na planeti za godinu dana. To ispada par nedelja anomalne žege leti i jake hladnoće zimi – desetine hiljada smrti od kardio-vaskularnih i drugih obolenja. Stistički podaci su jezivi. 2010. godine od strašne žege i suše je u Rusiji umrlo 55 hiljada ljudi. 2003. godine je slično vreme bilo na teritoriji Evrope. Tada je žega odnela živote 70 hiljada Evropljana. Ovog leta se u bolnicama Japana našlo 60 hiljada ljudi, postradalih od toplote, mnogi nisu preživeli.

I ranije su ljudi stradali od anomalnog vremena. Takvi podaci se mogu naći u starim letopisima. Međutim, ranije je bolje radilo prirodno odabiranje. Bio je visoki mortalitet kod beba i starijih ljudi. Danas su se ti pokazatelji bitno smanjili.

Civilizacija je poklonila ljudima dostignuća medicine, ali ta ista kvari im zdravlje. Zlo se krije u spasilačkim klima-uređajima: hladeće vazduh u prostorijama, oni izbacuju vruć vazduh napolje. Tamo su ionako užareni asfalt i betonske kutije zgrada, neverovatno mnogo automobila i industrijska proizvodnja. Usled toga leti su u gradovima noćne temperature nisu mnogo manje od dnevnih. Pored toga žega povećava delovanje štetnih emisija u atmosferu. Čovek nema šta da udiše, dok se globalno otopljavanje klime povećava, – ističe ekolog Aleksej Kokorin.

- Glavni činilac uticaja čoveka na klimatski sistem je stalno povećanje efekta staklenika. On nastaje pre svega od sagorevanja fosilnog goriva: uglja, gasa, nafte, naftnih derivata. Verovatno će u nekom momentu čovečanstvo preći na zelenu ekonomiju. Mada imamo mnogo uglja, gasa, sve će to ipak jednom nestati. Međutim, tokom narednih 20-30 godina sve je predodređeno. Smanjujući emisije, prelazeći na zelenu energetiku danas, stvaramo zalihe za 2040.-2050. godine najranije.

Sve do tada će se nastaviti tužna tendencija. Stručnjaci smatraju da će mortalitet od vremenskih anomalia rasti u svim regionima sveta. Međutim, to će najviše osetiti Jugo-Istočna Azija, Zapadna i Centralna Evropa, istočni deo Južne Amerike i jug Australije. U Rusiji će najpogođeniji rejoni biti evropski deo zemlje, Ural i Zapadni Sibir.

Natalija Kovaljenko,