Ko guši ruski izvoz?

Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije samo od početka godine zabeležilo je 78 ograničavajućih mera koje preduzimaju državni organi 17 zemalja sveta protiv ruske robe. Maksimalna količina ograničavajućih barijera deluje u EU, Ukrajini, u SAD i Belorusiji. Više od polovine svih važećih antidamping mera uvedeno je protiv uvoza ruskih metala i predmeta od njih. Drugo mesto zauzimaju mineralna đubriva. Kakve su to mere i kako one utiču na plasman ruske robe u inostranstvu i zašto ne deluju pravila slobodne konkurencije?

U toku masovnih trgovinskih ograničenja koja važe u 17 zemalja sveta, Rusija svake godine gubi milijarde dolara. Meutim, kao član STO, Moskva ima jednaka prava sa ostalim članovima ove organizacije. U praksi ograničenja nastavljaju da deluju. Administrativne mere, antidamping istrage, razne kvote i svemoguće tehničke barijere bukvalno guše ruski izvoz. Prema rečima načelnika odeljenja za aktivne operacije banke Finansijski standard Romana Andrejeva, veći deo čine antidamping istrage koje se vode uglavnom u EU.

- Prema podacima Ministarstva za ekonomski razvoj i prema podacima nekih drugih, nezavisnih izvora, godišnji gubici zbog ograničavajućih mera iznose od jedne do dve milijarde dolara. Što je prilično mnogo, uzimajući u obzir ne baš velik izvoz.

Ograničenja se obično tiču onih sfera gde je visoka konkurencija, na primer metali ili đubrivo – i gde niko ne poseduje prednost. Zato nije slučajno što razne zemlje pokušavaju da zaštite svoja tržišta direktnim ili indirektnim protekcionistčkim merama, smatra profesor katedre za tržišta fondova i tržišta investicija Visoke škole ekonomije Aleksandar Abramov. Prema njegovom mišljenju, najbolji način borbe protiv ovakvih mera je stupanje u trgovinsko-ekonomske blokove.

- Sada vidimo formiranje trgovinskog bloka između SAD i Evrope, između zemalja Azijskog kontinenta, Carinskog saveza. Zemlje teže tešnjim ekonomskim odnosima, kako bi kao dodatak STO bio uspostavljen povoljniji režim trgovine za proizvođače koji ulaze u ove trgovinske sporazume.

Međutim, po ocenama abramova, direktni gubici Rusije od protekcionističkih mera mogu da dostignu 20 milijardi dolara.

Koje mere će preduzimati Rusija povodom nezakonitog ograničavanja od strane velikih potencijalnih tržišta? Roman Andrejev smatra da pitanje treba da se rešava na vrhu:

- Stupili smo u STO i polovina ovih mera, posebno antidamping mera, koje sprečavaju izvoz ruske rube, u principu je nezakonita. Planiramo da se žalimo na STO, pripremamo dokaznu bazu. Ali koliko dugo će teći sama istraga, za sada je teško reći. Mislim od jedne do tri godine, uzimajući u obzir činjenicu da, recimo, EU odlično shvata da većina njihovih mera je potpuna glupost, i oni nemaju pravo da ih uvode. Ali pošto nema dogovora na nivou vlada, nema sastanaka na vrhu za regulisanje tih pitanja, sve to će se raditi dosta dugo, dok Rusija ne zauzme aktivniji stav po tom pitanju.

Ruski ekonomisti su zabrinuti nastalom situacijom. Za godinu dana članstva u STO Rusija je u gubitku: izvoz ometaju ograničenja i pad cena energenata, a priliv uvozne robe se, naprotiv uvećao, kao i njena cena.

Ksenija Fokina,