Koreograf Ratmanski predstavio Buru u Njujorku

Ruski koreograf Aleksej Ratmanski predstavio je svoj novi rad, balet Bura prma Šekspirovoj drami. Premijeru je pripremilo Američko pozorište baleta u Njujorku, gde je Ratmanski glavni gostujući koreograf.

Ratmanskog, koga su pozvali u Američko pozorište baleta 2009. godine, njujorški kritičari su nazvali najizuzetnijim savremenim koreografom. Ruskog majstora visoko je ocenio i umetnički rukovodilac Američkog pozorišta baleta Kevin Mekenzi: Jedinstvenost Ratmanskog sastoji se u tome, smatra Mekenzi, što on koristi vrlo složeni jezik baletske tehnike tako da ga gledalac vrlo dobro shvata na intuitivnom nivou. To je pravi dar. Tako nešto nije svakom koreografu dato.

Međutim u Americi Ratmanski i dalje se oseća predstavnikom ruske umetnosti. On kaže: Prestižno je biti ruski koreograf u SAD, zato što se svi odmah sete Petipe i Fokina. Ovde pažljivo prate šta radim. To je vrlo prijatno. Sa američkom trupom Aleksej Ratmanski nastavlja da psotavlja, na primer, balete na muziku Dmitrija Šostakoviča. Stvaralaštvo velikog ruskog kompozitora zanimalo ga je od mladosti. Kada je Ratmanski bio rukovodilac baletske trupe Boljšog teatra, on je bukvalno preporodio iz nebića takve balete Šostakoviča kao što je Svetli potok, Zavrtanj. A pre pola godine nastavio je ovaj spisak u Americi, postavivši triptih na muziku Šostakoviča. Za razliku od moskovskih postavki američki triptih su kompozicije bez sižea, koje sam Ratmanski ne voli previše.

- Abstrakcija u baletu... ja u to ne verujem. Zato što su živi ljudi uvek nekakva aluzija na siže. Ili podtekst. Ili emocionalni sadržaj uvek postoji. Mi polazimo od onog što čujemo u muzici. To je i drama, i groteska, i romantika...

Sve to, čitav spektar, pruža Ratmanskom muzika Dmitrija Šostakoviča.

- Šostakovič je u mom životu od detinjstva. Ja sam jednom kupio ploču: 6. i 9. simfoniju Šostakoviča. I to je na mene ostavilo ogroman utisak, to je bio sasvim novi svet. toliko jaki utisci da sam sve svoje prve postavke – dok sam radio u Kijevi i kada sam radio u Kanadi – pravio samo na muziku Šostakoviča.

Koreografiju Ratmanski stvara polazeći od muzike, naravno, a sižee često nalazi u književnosti. Još pre Šekspirove Bure on je imao Anu Karenjinu po romanu Lava Tolstoja, Konjića grbonjića po ruskoj bajci Jeršova – oba baleta su bila postavljena u Marijinskom teatru. A u Boljšom Izgubljene iluzij ena siže Onorea de Balzaka. Koreograf je uveren da balet može da sadrži sve vidove umetnosti i da se sa njima spaja.

- To može da bude i moda, i sport, zato što postoje vrlo složeni pokreti – svakakvi okreti, skokovi i slično. I skulputra, književnost, ako je to balet postavljen prema književnom delu. I video. Bilo kakvi mešoviti žanrovi. Tu može da se pomeša bilo šta.

Za mesec i po biće održana još jedna svetska premijera. Ovog puta Aleksej Ratmanski će postaviti balet Opera u milanskoj Skali. Muziku je napisao peterburški kompozitor Leonid Desjatnjikov, koji je napravio i partituru baleta Izgubljene iluzije u Boljšom teatru. Upravo povodom ovog baleta u Boljšom u januaru se očekuje dolazak bivšeg umetničkog rukovodioca: Ratmanski će obnoviti predstavu prd gostovanjima trupe u Francuskoj. Osim toga, Boljšoj teatar je smislio novi dugotrajni projekat specijalno za Ratmanskog. Moskva ne želi da se zadugo odvaja od koreografa.

Natalija Viktorova,