U likvidaciji sirijskog hemijskog oružja najteže tek predstoji

U Siriji je završena druga faza misije uništavanja hemijskog oružja. Treća faza će najverovatnije biti najteža i najduža.

Do 1. novembra sirijske vlasti je trebalo da unište sve kapacitete za proizvodnju hemijskog oružja i sredstva za njegovo isporučivanje. Kao što je poznato, Damask je u deklaraciji naveo 41 zdanje koje se nalazi na 23 objekta s hemijskim oružjem. Ove građevine sadrže 18 pogona za proizvodnju hemijskog oružja, 12 magacina s hemijskim oružjem, osam pokretnih kompleksa za punjenje nosača hemijskim materijama, kao i tri objekta povezana s hemijskim oružjem. Tamo se čuva oko 1,3 hiljade tona hemijskih materija i prekursora, kao i preko 1,2 hiljade nenapunjenih nosača, između ostalog, raketa i mina. Upravo uništavanje ovih rezervi predstavlja suštinu treće faze misije. Ona treba da traje do 30. juna 2014. godine. Po mišljenju direktora informacionih projekata PIR-Centra Andreja Baklickog,

- Rok do sredine 2014. godine je od samog početka bio prilično ambiciozan. SAD već prilično dugo vremena traže zemlje koje bi bile spremne da prime hemijsko oružje. Pošto su prekursori hemijskog oružja (a Sirija ih ima oko 1000 tona) manje-više zgodni za transport. Oni se mogu natovariti u cisterne i prevesti železnicom ili morskim putem.

Kad su u pitanju takve količine to je verovatno jedini razuman pristup. Međutim treba naći destinaciju. Deo hemijskog oružja će sigurno morati da bude uništen na teritoriji Sirije. To su pre svega artiljerijska punjenja. Nema većeg smisla i posebne mogućnosti za njihovo prevoženje. Oni će biti uništeni na licu mesta, najverovatnije uz pomoć mobilnih uređaja. Izgradnja velikih fabrika u Sirji je malo verovatna zbog građanskog rata.

Imamo u vidu sarin – fosforno-organsku otrovnu materiju jakog nervno-paralitičkog dejstva bez boje i mirisa. U tečnoj fazi sarin isparava u dodiru s vazduhom. 1938. godine pronašla su ga dvojica nemačkih hemičara, koja su radila na usavršavanju pesticida za poljoprivredu. 50-ih godina je uvršten u naoružanje u SSSR, SAD i nekih drugih zemalja. Zabranjen je Pariskom konferencijom 1993. godine. Sarin pogađa nervni sistem izazivajući paralizu disanja. Smrtonosna koncentracija je 0,12 grama po kubnom metru vazduha. Smrt nastupa u roku od dva minuta.

Stručnjaci govore o dve tehnologije za uništavanje hemijskog oružja: reagenska metoda pretpostavlja neutralizaciju na hemijski način i spaljivanje na visokoj temperaturi. Očigledno, sarin će biti uništen na drugi način – hemijsko oružje se transportuje od mesta čuvanja i dospeva u specijalnu tehnološku prostoriju gde se na četiri automatske linije obavljaju procedure otvaranja municije i uništavanja otrovnih materija.

Jedna linija je namenjena spaljivanju ambalaže i materijala za pakovanje koji su dolazili u dodir sa sarinom prilikom čuvanja i transporta. Na drugoj liniji se vrši odstranjivanje štetnih svojstava sarina koji je prethodno izvučen iz hemijske municije. Na trećoj se spaljuje municija posle izvlačenja zarina. To je vrlo važna faza pošto se prilikom dugotrajnog čuvanja deo materija zgusne i polimerizuje izazivajući komplikacije u potpunom izvlačenju. Četvrta linija je namenjena uništavanju eksplozivnih materija koje su bile u sastavu uređaja hemijske municije, u slučaju kad se konstrukcija municije ne može demontirati.

Uništavanje sarina i svake druge otrovne materije je prilično složena stvar. To je posebna oblast s novim, nedovoljno proučenim tehnologijama koje nemaju analoga i izuzetno toksičnim hemijskim jedinjenjima u svojstvu polazne sirovine. I ovde u prvi plan izbija pitanje: gde uništiti hemijsko oružje? I koja zemlja će preuzeti prljavi posao?

Što se tiče Sirije mnogi stručnjaci se vrlo skeptički odnose prema ovoj ideji. Po mišljenju člana Stručnog saveta predsednika Vojno-industrijske komisije pri Vladi RF, glavnog urednika časopisa „Arsenali otadžbine“, Viktora Murahovskog,

- Na teritoriji Sirije je trenutno problematično baviti se likvidacijom hemijskog oružja, pre svega s tačke gledišta bezbednosti. Rad na uništavanju opreme koja je namenjena proizvodnji hemijskog oružja ne zahteva mnogo vremena. A uništavanje punjenja municije i samih hemijskih materija predstavlja ozbiljan problem.

Mobilni kompleksi za uništavanje hemijskih materija zahtevaju određeno vreme za razvoj i nisu jeftini. Što se tiče stacionarnih kompleksa, besmisleno je graditi ih na teritoriji Sirije u postojećoj situaciji.

Sudeći po navedenim sirijskim rezervama za uništavanje u slučaju primene metode spaljivanja biće potrebno godinu ili godinu i po dana. Ako se ocene ukupni troškovi procesa uništavanja ne računajući prevoz u neku drugu zemlju to je oko milijardu dolara.

Po mišljenju stručnjaka uništavanje na teritoriji u punom obimu nije moguće. Prevoženje arsenala je krajnje opasno. Na to nisu spremni ni Rusija, ni većina evropskih zemalja, ističe Viktor Murahovski.

- U evropskim zemljama trenutno nema kompleksa za uništavanje hemijskog oružja. Ovakvi kompleksi danas postoje u tri zemlje: Rusiji, SAD i Libiji. SAD takođe ne izražavaju želju da prime oružje. Zato vidim jedan realan put: koristeći uticaj SAD i zapadnoevropskih zemalja treba izdejstvovati saglasnost libijske vlade za prihvatanje otrovnih materija iz Sirije na libijskoj teritoriji. I u već razvijenim kompleksima pristupiti uništavanju ovih rezervi.

Po nekim podacima sirijsko hemijsko oružje može biti odveženo na utilizaciju u Albaniju. U svakom slučaju, Tirana se, kako sledi na osnovu onoga što prenose informacione agencije, prema ovoj ideji odnosi s entuzijazmom. Albanija je 2007. godine postala prva zemlja koja je u potpunosti utilizovala hemijsko oružje kojim je raspolagala u vreme pridruživanja međunarodnoj Konvenciji. Albanija je likvidirala preko 16 tona iperita i drugih otrovnih materija koristeći nemačku opremu i tehničku pomoć Švajcarske.

Za uništavanje sirijskog hemijskog arsenala će po rečima stručnjaka, biti potrebne značajne sume, koje Asad jednostavno nema. Tako da će morati da plaća svetska zajednica, tačnije njeni vodeći članovi, uključujući Rusiju i SAD. Međutim, sponzori ovog procesa spremni su da podnesu finansijsko opterećenje, pošto bi internacionalizacija sirijskog konflikta međunarodnu zajednicu koštala sto puta više.