Rusko pozorište iz Alma-Ate obeležava jubilej u Moskvi

Državno rusko dramsko pozorište Ljermontov iz kazahstanskog grada Alma-Ate obeležava svoju 80-godišnjicu gostujući u Moskvi. Na sceni pozorišta koje nosi naziv Hudožestveni teatar Čehov, prestonička publika će videti i klasične postavke, i savremne komade: od Čehova do Griškovca.

Ruska pozorišta od doba Sovjetskog Saveza postojala su u svim nacionalnim republikama zemlje, a danas se nisu svuda sačuvala. Kolektiv iz Alma-Ate koji novi ime klasika ruske poezije Mihaila Ljermontova jedan je od najuspešnijih. U Kazahstanu nema takvog pritiska na rusku kulturu, takvog očiglednog istiskivanja ruskog jezika, kao u zemljama Baltika. Ali problemi tamo ipak postoje. Zato su moskovska gostovanja za pozorište ne samo mogućnost da se pokažu stvaralačke snage i glumci, smatra reditelj Ruben Andriasjan, koji je na čelu pozorišta već 30 godina:

- To je mogućnost da se proveri ko smo mi, odakle smo mi, kuda idemo, sa čime smo došli. Neka zatvorenost u kojoj smo se našli nas plaši i veoma ćelimo da proverimo sebe na tako visokom nivou kao što je zahtevna moskovska publika.

Proveru za sebe trupa je priredila otvarajući gostovanja predstavom po drami Čehova Višnjik. Umetnici iz Kazahstana igraju na istoj sceni gde je Čehovljevo remek-delo bilo izvedeno prvi put i gde se do danas daje u izvođenju prestoničkih zvezda. To je znak napšeg poštovanja velikom ruskom piscu, kaže reditelj Andrasjan. Umetnički lider teatra iz Kazahstana napomenuo je da u vreme Sovjetskog Saveza kada je Alma-Ata bila prestonica republike, Rusko pozorište tamo je cvetao. Čak diplomci moskovskih pozorišnih akademija rado su odlazili tamo da rade. Sada toga nema. Jedini izvor koji hrani trupu su mladi glumci obrazovani u nacionalnoj Akademiji umetnosti Kazahstana. Promenila se i publika, nastavlja Ruben Andriasjan.

- Deo inteligencije iz Alma-Ate prešao je u novu prestonicu Astanu. Deo je otišao iz zemlje. Dolazi i publika koja loše zna ruski iz provincije. I naravno, to se odražava na to kako živi pozorište, kako je ono posećeno. Ali za sada nije katastrofalno.

Između ostalog ne radi se samo o ograničenom znanju ruskog. Publici su uvek bliže i jasnije nacionalne tradicije. I tu se pojavljuje problem: postoje ozbiljne razlike kazahstanskog pozorišta i nacionalne dramaturgije u odnosu na rusku i svetsku, govori u intervjuu za Glas Rusije Ruben Andriasjan.

- Kazahstanska dramaturgija je usmerena više na ajtis – to je forma jezičkog stvaralaštva, prepiranje pred publikom. I ova specifika je postala specifika kazahstanskog pozorišta. Njima nije potrebna radnja, važna im je reč.

Ali bez obzira na teškoće, Rusko pozorište iz Alma-Ate trudi se da drži nivo. U Moskvi osim Višnjika trupa će prikazati na primer poznatu dramu Durenmata Damina poseta, predtave po delima savremenika – Rusa Jevgenija Griškovca i Francuza Erika Emanuela Šmita.

Između ostalog ruski kazahstanci se vrlo ponose čistotom i kvalitetom svog ruskog jezika u kojem skoro da nema slenga i novotarija poslednjih godina. Život se menja, ali jezik i pozorište kao karije među nacijama ostale su. One se ne smeju izgubiti.

Rita Bolotska,