Šta će EU Ukrajina?

Ukrajina i EU sve bliže prilaze potpisivanju sporazuma o asocijaciji i formiranju Zone slobodne trgovine. Ipak iza razmatranja uslova budućeg dokumenta iz vidnog polja ispalo je praktično glavno pitanje: A zašto je EU potrebno zbližavanje sa Ukrajinom? EU na račun Kijeva želi da ubije jednim udarcem dve muve: da dobije pristup novom tržištu za plasman i da smanji uticaj Rusije u Istočnoj Evropi.

Ukrajina se aktivno priprema za samit Istočnog Partnerstva u Viljnusu i u hitnom poretku pokušava da stigne da ispuni sve zahteve EU. Radi političkih poena i dalekog od stvarnosti sna o pridruživanju Ukrajine EU, zvanični Kijev je čak spreman da potpiše dokument koji praktično lišava Ukrajinu nezavisnosti, ističe zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Bogdan Bespaljko.

- U suštini Ukrajina odustaje od političkog i ekonomskog suvereniteta. Ona postaje kolonija EU. Ona dobrovoljno predaje vlast u ruke potpuno drugih ljudi, pri tome dobijajući niz obaveza, ali bez prava glasa.

Što se tiče same EU, njegova zainteresovanost za Ukrajinu je logičnija. Za EU to je neophodan korak u jačanju uticaja u Istočnoj Evropi, koji će omogućiti da se oslabe pozicije Rusije u zemljama bivše ZND, smatra prvi potpredsednik Centra za modelovanje strateškog razvoja Grigorij Trofimčuk.

- Ukrajini je potrebna EU samo kako bi još više, još jače, teže blokirala Rusiju. Pre svega Evropu brine ekonomska komponenta, energetski faktor. Zato u datom slučaju Ukrajina je moneta za potkusurivanje. Ona je spremna da poveruje svim obećanjima. Evropi je to i potrebno. Tim pre što sama EU za približavanje Ukrajine ne troši nikakva sredstva.

Samo za prelazak industrije na tehničke pravilnike EU, Ukrajini treba 165 milijardi evra. EU je spremna da izdvoji nekoliko miliona, a gde da uzme ostala sredstva problem je, čini se, samog Kijeva. Evropa nije obećala da će pomagati Ukrajini, jer saradnja u okviru takozvanog Istočnog partnerstva ne podrazumeva ni potencijalno članstvo u EU, ni finansijske garancije, ističe zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Bogdan Bezpaljko.

- Istočno partnerstvo je određeni projekat EU, usmeren na proširenje geopolitičkog, ekonomskog i energetskog uticaja. Osnovni ciljevi Istočnog partnerstva s jedne strane su formiranje bafer zone između EU i Rusije, a sa druge osiguranje energetske bezbednosti EU, smanjenje zavisnosti Evrope od isporuka energenata iz Rusije. Zemlje na koje je useren dati projekat su zemlje bivšeg SSSR. Konkretne prednosti svojim učesnicima projekat Istočnog partnerstva ne obećava da pruži.

EU su potrebna nova tržišta za plasman robe van granica unije, zato što je evropska kriza smanjila kupovnu moć građana EU, a produkciju treba plasirati. Zato se ekonomski interesi Evrope ne završavaju Ukrajinom. EU računa da preko Kijeva dobije dostup na privlačno tržište ZND i Carinskog saveza. Sada između Ukrajine i zemalja Zajednice važi pojednostavljeni režim trgovine. Ipak Rusija je već izjavila da će braniti svoje tržište.

Tatjana Golovanova,