«Kristalna noć» i tolerantna Evropa

Prošlo je 75 godina od događaja 9. novembra 1938. godine, kada su pripadnici nacističke stranke organizovali masovne jevrejske pogrome u Nemačkoj, Sudetskoj oblasti Čehoslovačke i Austriji. Poginulo je 90 ljudi, hiljade odvedeno u koncentracione logore, srušeno je 1300 sinagoga, mnoštvo radnji, ulice gradova su bile zasute ostacima razbijenih izloga. Ta je strava ostala u istoriji pod nazivom «Kristalna noć»…

Prema odluci UN se taj dan obeležava kao Međunarodni dan protiv fašizma, rasizma i antisemitizma. Šta je postalo povod za pogrome? Postavljamo to pitanje kopredsedniku Ruskog fonda Holokaust Iliji Altmanu.

- Tom je događaju prethodila, kako bi mi danas rekli, teroristička akcija. Naime, ubistvo u Parizu nemačkog diplomate fon Rata od strane jevrejskog mladića iz deportovane porodice. Podsetiću, «problem migranata» se rešavao u nacističkoj Nemačkoj jednostavno – prisilnom deportacijom. Tako je bilo deportovano u Poljsku 17 hiljada Jevreja. Sve okolnosti, povezane sa terorističkom akcijom, sve do sada nisu do kraja istražene. Postoji verzija da su mladić i nemački diplomata bili u homoseksualnoj vezi (što se strogo kažnjavalo od strane nacista), te je diplomata bio samo ranjen. Pomogli su mu da napusti ovaj svet lekari da ne bi taj slučaj izbio na videlo. Jedno od glavnih lica u pogromima je bio štandartenfirer SS Miler, čiju je ulogu divno tumačio Leonid Bronevoj u popularnoj seriji 17 trenutaka u proleće. Pogromi su morali da stimulišu odlazak Jevreja iz Nemačke, ali glavno je da bi ujedinili naciju pred zajedničkim neprijateljem, jer se u to vreme održavao kongres nacističke stranke.

Taj događaja je šokirao Evropu. Amerika je opozvala svog ambasadora iz Nemačke. Nije ćutao ni Sovjetski Savez. U štampi se pojavilo mnoštvo članaka sa izrazom negodovanja, bio je održan miting intelektualaca u Boljšom teatru. Žigosao je fašizam u svom prvom istupanju u Lenjingradskoj filharmoniji mladi Dmitrij Šostakovič. Zatim se galama u svetu stišala. Ta zaboravnost je koštala čovečanstvo više od 50 miliona ljudskih života različitih nacionalnih pripadnosti, koji su izgoreli u vatri Drugog svetskog rata, - nastavlja Ilija Altman.

- Obično događaje Kristalne noći povezuju s antisemitizmom. Međutim, to pitanje je dublje, ono je o tužincima. U nacističkoj Nemačkoj to su bili Jevreji. Njima je policija pripisivala 90 odsto svih zločina. To je apsolutna izmišljotina! Međutim, Nemci su verovali. I danas u Evropi političari-desničari sve nesreće pripisuju ljudima druge nacionalne pripadnosti, druge veroispovesti. To je realan problem. Da budemo pravedni, pokušavaju da ga reše. Postoji međunarodna inicijativa «nedelja tolerantnosti u Evropi», stvoren je (uz učešće Rusije) Evropska savet za tolerantnost i primirje, prvi njegov šef je postao bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvasnevski. Savet je predložio tipski zakon o tolerantnosti za nacionalne vlade. Međutim, stvar se za sada ne razvija. Život svedoči: za sada nije nađen lek od ksenofobije...

Evropski savet za tolerantnost razrađuje nove predloge za harmonizaciju međukulturnog dijaloga, predlaže Evroparlamentu koncepciju tolerantnosti i Belu knjigu tolerantnosti, koja bi registrovala uspešnu praksu, dok izraelski eksperti alarmiraju: u Evropi raste antisemitizam. Na prvom mestu je Francuska, gde je poseban odjek imalo ubistvo od strane Mohameda Mera, poreklom iz Alžira, jevrejskog učitelja i dvoe njegove dece. U Istočnoj Evropi prve retke rejtinga ksenofobskog raspoloženja zauzimaju Poljska, Ukrajina, Mađarska, Grčka. Pored toga, postoji i «ciganski problem».

Kako stoje stvari u Rusiji? Prema podacima Evroazijskog Jevrejskog kongresa, ovde je relativno niski u odnosu na zapadne zemlje nivo antisemitizma, ali pravac ksenofobskih raspoloženja (koja, svakako, postoje) prelazi na ljude sa Kavkaza i Srednje Azije.

Gajane Hanova,