Evrobukvanija ili čime plaćaju članstvo bivše sovjetske republike. 1. deo

Krajem novembra u glavnom gradu Litvanije će biti održan samit EU, na kojem će Ukrajina biti primljena kao udružena članica EU. Da bi postala punopravna članica, Ukrajina mora da ne samo potpuno reformira državne institute, već i utroši 165 milijardi evra na tehničku modernizaciju.

Ni to nije sve. Slobodno tržište znači potpunu propast nekonkurentnih ukrajinske industrijske proizvodnje i poljoprivrede, kako se to desilo u Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Letoniji i Litvaniji, te popunjavanje unutrašnjeg tržišta zapadnoevropskom robom. Zašto je to potrebno Ukrajini, te kakva je prava plata za članstvo u evropskom klubu za ostale siromašne istočnoevropske zemlje? Zašto san o sitom evropskom životu dovodi ih u Evrobukvaniju?

Posle raspada SSSR-a bivše članice socijalističkog režima su u toku kraćeg vremena uživale u svojoj nezavisnosti. Geopolitički položaj, istorijska motivacija ili nesposobnost da samostalno izgrade efikasan sistem ekonomije okrenuli su ih Zapadu. S druge strane, samoj EU su pod hitno bila potrebna nova tržišta, radi toga je Brisel počeo da aktivno privlači nove članice. Porobivši ih ekonomski, koristeći njihove resurse, EU im nije pružila jednaka prava s drugima. Te zemlje igraju ulogu kolonija, kuda se uvozi roba i odakle se izvoze resursi, između ostalih, i u vidu poreza. EU, koja prividno radi na principu konsenzusa, ustvari postoji radi interesa jačih. Ako francuski seljak dobije dotacije u iznosu 430 evro po hektaru, letonski seljak dobije 100 evra.

Ukrajinu ne plaši takva perspektiva. Međutim, striktne računice svih prednosti i mana od udruženog članstva, kao i samog članstva, začaranom stanovništvu niko ne pokazuje. Međutim, perspektive ne izgledaju radosne. Pred mikrofonom je ekspert Kijevskog centra političkog istraživanja i konfliktologije Denis Kirjuhin.

- Mišlenja ekonomista, čak pristalica potpisivanja sporazuma o udruženju stvaranja zone slobodne trgovine između Ukrajine i EU, smatraju da u bližoj perspektivi takav sporazum neće biti unosan sa ekonomskog gledišta. Ugrožene će biti čitave grane ukrajinske ekonomije – između ostalih, izgradnja aviona, brodova – grane, koje su tesno povezane u okviru saradnje Ukrajine i Rusije.

Biće zatvoreno nekoliko hiljada preduzeća, praktično sve grane visokih tehnologija čeka likvidacija. Klonuće i poljoprivreda. Ukrajina će moći da bez carine izvozi najviše 10 odsto ukupnih isporuka žita u EU godišnje. Dakle, pristup Ukrajine tržištu EU sa 500 miliona stanovnika neće biti toliko slobodan. Zato EU će moći da poveća svoj izvoz u Ukrajinu od 18 na 30 milijardi evra godišnje. Međutim, ako konačno potisne ukrajinske proizvode sa sopstvenih tezgi – onda na 45 milijardi.

Ksenija Fokina,