Neme Otelove strasti

U jednom od najpopularnijih kolektiva Moskve, pozorištu Vahtangova, održana je nova premijera. Klasika prve klase, Šekspir, Otelo, ispričana jezikom plastike, bez i jedne reči: u poslednje vreme umetnici ove dramske trupe sve češće eksperimentišu. I rade to majstorski. Otelo je već treća predstava na sceni Teatra Vahtanga odigrana u žanru plastične drame. Prva je pre pet godina bila Obala žena, varijacije na temu žena i rat sa pesmama Marlen Ditrih, zatim Ana Karenjina po Tolstojevom romanu na muziku Alfreda Šnitkea. I Otelo sa muzikom savremenih kompozitora, uglavnom Amerikanca Džona Adamsa.

Obala žena je izazvala protivrečne odzive, zato je Karenjina imala neverovatan uspeh i u Rusiji i u inostranstvu, na primer sasvim nedavno joj je aplaudirala Kuba. Od Šekspirove postavke su očekivali ništa manje i očekivanja su se opravdala: predstava je ispala celovita, strasna, potpuno jasna čak za onu publiku koja je zaboravila detalje tragične priče ljubomornog Otela koji je ubio svoju suprugu Dezdemonu. Režiser sve tri predstave je koreograf iz Litvanije Anželika Holina. U intervjuu za Glas Rusije ona je rekla zašto je rešila da postavi upravo ovu Šekspirovu tragediju.

- Ne biram materijal po razmerama drame, ni po popularnosti, već po srcu. Režiram samo ono što osećam. Sama vrlo dobro shvatam kakav je to osećaj ljubomore i koliko je on razoran za čoveka. Shvatiti ovaj proces – kako ljubomora razara čoveka i njegovu okolinu – to je bilo zanimljivo... Takva laboratorija čovekove duše.

Laboratorija je poetska, mistička. Na primer, među akterima predstave ima misli, one kruže, napadaju junake, muče ih. Misli loše, tamne – glumci su obučeni u sivo, čak im se lica ne vide, sve sama siva boja. U belom je samo Dezdemona. A nad scenom visi, okreće se ogroman luster od savijenih gvozdenih prutova, ponekad se on spušta i tada obrisima liči na jarbol, na kavez, na srce..

Plastični jezik predstave je složen – tu je i akrobatika, i elementi klasične koreografije, i moderna. Mi smo probali pola godine a ja do kraja nisam verovao da ću zaista odigrati Otela, priznao je izvođač glavne uloge, popularni glumac Grigorij Antipemno. Nikada ranije nešto slično ni u pozorištu ni na filmu on nije radio. Ipak sada je glumac uveren da su ovakvi koreografski ogledi prosto neophodni dramskim pozorištima.

- Ovakav spoj koreografije i dramskog pozorišta vrlo je složena stvar. Ali mislim da je takva koreografska vakcina potrebna svakom pozorištu, to stimuliše trupu, navodi je da poveruje u sebe, u svoje snage.

I tako Ana Karenjina, Otelo... Izgleda da su glumci Teatra Vahtangova profesionalnom vladanju rečju dodali profesionalno vladanje telom. Možda će serija predstava u žanru plastične drame biti nastavljena?

Rita Bolotska,