SAD protiv špijunaže: ako ne možeš da pobediš, stani na čelo

Glavni junak svetskog skandala o elektornskoj špijunaži, Vašington, učestvovaće u razmatranju antišpijunske rezolucije UN. To je potvrdio Stejt department. Dokument koji poziva da se označi kraj elektronskom praćenju ovih dana predstavili su u UN Brazil i Nemčaka. Rusija smatra da postoji mogućnost da se rezolucija učini radnom. Može li UN da oduče SAD od navike da špijuniraju čitav svet?

Označiti kraj elektronskoj špijunaži, proširiti na Internet pravo nemešanja u privatni život. To su osnovni stavovi rezolucije. Spremnost da postanu koautori dokumenta pored Nemačke i Brazila izrazilo je još 10 zemalja: Austrija, Bolivija, Indonezija, Severna Koreja, Lihtenštajn, Peru, Urugvaj, Francuska, Švajcarska, Ekvador. A kasnije je i glavni špijun, SAD, potvrdio želju da učestvuje u razmatranju.

Naravno, nikoga ova predstava neće prevariti. Iz raskrinkavanja Edvarda Snoudena kojim je i započet skandal, sledi da su evropske prestonice znale za praćenje koje vodi ANB. I čak sarađivale sa agencijom. Ali sada one treba a sačuvaju obraz, ističe docent katedre za primenjenu politikologiju Finansijskog univerziteta Jevgenija Vojko.

- Nemačka je ključni faktor u EU i u svetu. Naravno, takva vrsta posezanja na nezavisnost po pitanjima informacija izaziva nezadovoljstvo nemačke elite. SAD posežu na nepokolebive pozicije Nemačke, na njenu vodeću ulogu, skandal potkopava poštovanje prema nemačkom sistemu bezbednosti. Ovde nije samo pitanje ozbiljne štete po ekonomiju ili politički sitem, koliko štete po imidž zemlje.

Između ostalog u tome što su SAD požurile da se uključe u pokret protiv špijuna nema ništa čudno, smatra član Saveta Federacije Rusije Ruslan Gatarov.

- Što se tiče rezolucije, indikativno je da su je prve potpisale Amerika i Nemačka. Postoji poznata izreka: ako ne možeš da pobediš, stani na čelo. Oni žele na taj način da zataškaju problem koji je aktuelizovan zahvaljujući Snoudenu: razobličavanje špijunaže kako one koju vrše SAD protiv čitavog sveta, uključujući svoje saveznike, tako i od strane saveznika protiv svojih građana. Evropljani prate sugrađane, a podatke zatim prenose Amerikancima. To je grubo kršenje Povelje o ljudskim pravima, ustava onih zemalja, zakona o ličnim podacima. A rezolucija je pokušaj da se sačuva obraz Evrope i Amerike, da se pokaže svojim građanima da su one protiv špijunaže.

Rusija u međuvremenu već je izjavila da planira da učestvuje u konsultacijama povodom dokumenta. Prema rečima stalnog predstavnika RF u UN Vitalija Čurkina, inicijativa je zanimljiva za Moskvu. Ali odluka o mogućem koautorstvu povodom rezolucije za sada nije doneta. Jer ne zna se da li će u njoj biti konkretnih predloga za borbu protiv elektornske špijunaže ili nove deklaracije o namerama.

Rezolucija UN nosi karakter preporuke. Znači, ne mora da bude ispunjena. Što se tiče Vašingtona, tamo su odavno prestali da se osvrću ne samo na preporuke UN, već i na fundamentalne norme međunarodnog prava. Nemački mediji, komentarišući špijunski skandal, ističu: praćenje kancelara Nemačke i drugih šefova prijateljskih država najbolje se uklapa u sliku koja se beleži u SAD odavno. Kada je reč o realnim ili imaginarnim opasnostima po bezbednost, nacionalnim interesima, Vašington ne priznaje ni prijatelje, ni neprijatelje, ni moral, ni zakon.

Igor Silecki,