Rusija i Turska - pregovori Putina i Erdogana

U Sankt-Peterburgu su održani pregovori predsednika Rusije Vladimira Putina s premijerom Turske Tajipom Redžepom Erdoganom. Robni promet između zemalja iznosi 36 milijardi dolara, umnogome na račun isporuka ruskih energenata, koji obezbeđuju više od polovine potrebe Turske za njima. Rusko-turski odnosi su na svoj način jedinstveni.

Trgovinska razmena, izgradnja gasovoda Južni tok i ogroman broj zajedničkih projekata čine naše zemlje pravim partnerima. Međutim, članstvo Turske u NATO i težnja za EU diktiraju Ankari neke predstave o svetskom poretku, koje se razlikuju od predstava Moskve. Oglašavajući rezultate susreta, turski premijer se izjasnio u pozititvnom ključu.

- Verujem da Rusija i Turska imaju obaveze u regionu sa gledišta azerbajdžansko-jermenskog konflikta, sa gledišta situacije u Siriji, razvoja situacije u Iraku. Postoje zajednički koraci, koje moramo da preduzmemo, te pregovori, koje smo imali o tim temama, omogućili su da stvorimo platformu, bazu za regulisanje tih pitanja.

Rusija se s time slaže. Strane su više puta isticale da je cilj – postizanje mira u regionu isti, samo način postizanja toga one tretiraju različito.

Turska istupa za svrgavanje režima Bašara Asada u Siriji. Rusija vidi u tome opasnost konačne destabilizacije, te osuđuje održavanje paralelno s međunarodnom konferencijom o Siriji pod okriljem UN Ženeva-2 sednice takozvane Grupe prijatelja sirijskog naroda. Na njoj su lideri zemalja EU i SAD uz učešće Turske postavili cilj svrgavanje današnjih vlasti. Vladimir Putin je izjavio da bez obzira na različite poglede na sirijski problem strane će tražiti kompromis.

Pregovori Ukrajine o udruženom članstvu u EU Tursku se direktno ne tiču. Ona, mada izjavljuje o evropskim ambicijama, za sada je odlučila da obustavi svoju evroinetegracionu aktivnost. Međutim, na pregovorima je bila reč i o Ukrajini. Prilikom konferencije za štampu prema rezultatima pregovora Vladimir Putin je objasnio, zašto Rusija istupa protiv zaključivanja sporazuma između Ukrajine i EU. U tom slučaju će biti automatski stornirani trgovinski sporazumi Kijeva i Moskve. To nije politička, već ekonomska neophodnost, - istakao je predsednik RF. On je takođe kritikovao stav EU.

- Kada smo čuli da Ukrajina ne obustavlja, već odgađa potpisivanje ugovora s EU, te želi da sve ekonomski izračuna… čuli smo pretnje od strane naših evropskih partnera prema Ukrajini. To je ustvari pritisak, ucena. Predsednik Janukovič je predložio sprovođenje trostranih pregovora o tim problemima. Spremni smo za takve pregovore.

Prema rečima Vladimira Putina, spremnost ili odustajanje EU od takvih trostranih pregovora će u istoj meri postati dokaz ozbiljnosti namera evropskih partnera Rusije.

- Rekao bih, da je to svojevrsno testiranje spremnosti naših evaropskih prijatelja da vode pregovore na ravnopravnoj osnovi, ili odsutnost takve spremnosti. Samo se ne sme ništa politizovati. Turska ima veliko iskustvo vođenja pregovora s EU. Zamolićemo premijera za savet, kako da se ponašamo u tom slučaju.

Za uzvrat je Erdogan zamolio za učlanjivanje Turske u ŠOS i EvroazES.

Vladimir Putin je izrazio blagonaklonost prema toj molbi.

- Tačno znam: autoritet Turske na međunarodnoj sceni, njena nezavisna suverena politika, koju Turska sprovodi pod Vašim rukovodstvom, pruža osnove za sve aktivnije učešće Turske u regionalnim međunarodnim organizacijama. Rusija je za to zainteresovana.

Na pozadini uspeha uzajamne trgovine pregovori su održani u pozitivnoj atmosferi. Doneta je odluka da se robni promet poveća na rekordnih 100 milijardi dolara godišnje. Pojednostavljanje carinskih procedura će olakšati zadatak, izjavio je u intervjuu Glasu Rusije ambasador Turske u Rusiji Ajdin Adian.

- Preduzimaju se mnogi koraci radi olakšanja trgovine u tehničkim sferama, naročito carinskoj, transportnoj i logističkoj granama. Konkretni primeri takvog rada su širenje obima pojednostavljenog carinskog koridora, izgradnja novih logističkih centara, diverzifikacija maršruta putem korišćenja dopunskih stražarnica.

U energetskoj sferi bilateralna saradnja je postigla strateški nivo. Aktivno se gradi atomska elektrana Akuju. Turska je pružila svoju isključivu ekonomsku zonu ruskim gasovodima u okviru projekta Južni tok. Prema rečima ambasadora Turske republike u Rusiji, taj projekat u vrednosti 20 milijardi dolara je istovremeno uzor za čitav svet – nije isklučeno partnerstvo Rusije i Turske u trećim zemljama.

Ksenija Fokina,