U potrazi za nestalim vodonicima

26. novembara, nedelju dana nakon lansiranja marsove sonde MAVEN, vinuo se u nebo aparat za proučavanje atmosfere Venere - VeSpR (NASA). Vinuo se i gotovo odmah vratio - pokrenut na geofizičkoj raketi, u letu je proveo manje od 10 minuta, od kojih je 4 minuta i 10 sekundi osmatrao Veneru. Ipak, kako se njegovi tvorci nadaju, VeSpR će pomoći da se ruzume šta se desilo sa vodom na Veneri.

Danas, Venera se nalazi među "siromašnim rođacima" porodice "velikih" planeta zemljine grupe: pažnja javnosti je prikovana za Mars, dok se na "boginju ljubavu" odnosi samo jedan svemirski projekat - evropski aparat "Venera Ekpres". Ipak, fundamentalna nauka o Veneri nije sasvim zaboravljena. Da je tako svedoči i projekat VeSpR (Venus Spectral Rocket).

Eksperiment sprovodi Bostonski univerzitet. VeSpR - ultraljubičasti teleskop na geofizičkoj raketi, namenjen za merenje samo jednog indikatora - linije emisije atoma vodonika pod nazivom "Lajman-alfa". Na osnovu nje, naučnici se nadaju da će utvrditi koliko u gornjoj atmosferi Venere ima vodonika i njegovog težeg izotopa deuterijuma (u jezgru atoma deuterijuma, osim protona, nalaze se i neutroni). Ovi podaci  su ključni da bi se utvrdilo koliko je vode bilo na Veneri u ranim periodima njene istorije, i posle kog vremena je nestala sa planete.

Danas, Venera je kao i Mars veoma suva. Ako se kondenzuje sva voda koja se nalazi na Veneri, ona bi mogla prekriti celu planetu slojem od 3 cm - u poređenju sa 3 km na Zemlji. Ali to nije bilo uvek tako. Pretpostavlja se da su se tri planete zemljinog tipa formirale sa približno jednakom količinom vode, koja je potom nestala sa Venere i Marsa. Zapravo, ovaj proces se i dalje nastavlja: iako na površini planete nema vode, u atmosferi se nalaze njeni molekuli. Pod uticajem sunčeve svetlosti, oni se raspadaju na kiseonik i vodonik (ili deuterijum), koji se postepeno podižu u gornje slojeve atmosfere, odakle ih već raznosi sunčevi vetar. Lakši atomi vodonika se brzo raznesu, dok sa deuterijumom ide malo sporije. Ako merimo odnos deuterijum - vodonik, u zavisnosti od visine, može se pretpostaviti koliko se ranije nalazilo vode na Veneri i koliko je planeta gubi danas.

Takvi eksperimenti su već rađeni na različitim letelica, počevši sod "Pionira-Venere" (SAD) i do "Venere Ekpres". Prema njenim podacima, na primer, odnos deuterijuma prema vodoniku na Veneri, 200-300 puta je viši zemljinog, pri tom, na različitim visinama je sve drugačije. VeSpR treba da izmeri ovaj parametar na gornjoj atmosferi.

Pošto ultraljubičasto zračenje veoma apsorbuje zemni vazduh, nemoguće je pratiti sa Zemlje venerinu atmosferu. Visina leta VeSpR - oko 110 km. Iako su te četiri minute, koje je aparat proveo u kosmosu, zanemarljive, naučnici iz Centra za kosmičku fiziku Bostonskog univerziteta, koji su vodili eksperiment, ponosni su naučnim rezultatima, koji se mogu usporediti sa četvoročasovnim posmatranjima sa kosmičkog teleskopa Habl. Štaviše - teleskop VeSpR se posle leta može ponovo koristiti.

Zanimljivo je, da je skoro istovremeno Japanska aerokosmička agencija (JAHA) objavila početak rada orbitalnog teleskopa SPRINT-A, isto tako posebno usmerenog na proučavanje atmosfera Venere i Marsa (kao i na dešavanja na Jupiteru). Pokrenuti u septembru ove godine SPRINT-A (Spectroscopic Planet Observatory for Recognition of Interaction of Atmosphere, japanski naziv HISAKI) takođe nosi ultraljubičasti spektrometar za proučavanje kako naše planete-"sestre" Venera i Mars gube atmosferu pod dejstvom sunčevog vetra. Satelit će se nalaziti u orbiti na nadmorskoj visini 950-1150 km i tamo će provesti celu godinu.

Olga Zakutnjaja,