Ukrajinska opozicija nije postigla ostavku vlade

Ukrajinskoj opoziciji nije pošlo za rukom da pošalje kabinet ministara u ostavku. Vrhovna rada na zasedanju u utorak je odbila da izrazi votum nepoverenja vladi Nikolaja Azarova. ostavku je podržalo svega 186 parlamentaraca uz potreban minimum od 226 glasova. Posle glasanja poslanici opozicionih frakcija pokušali su da blokiraju rad parlamenta i obećali nastavak akcija protesta.

Zasedanje Vrhovne rade trajalo je skoro četiri sata. Lideri opozicionih frakcija koji su inicirali pitanja ostavke vlade, smenjivali su jedni druge na tribini parlamenta. Oni su istupali sa oštrom kritikom premijera Nikolaja Azarova, povodom odluke kabineta ministara da zamrzne pripremu potpisivanja sporazuma o asocijaciji sa EU.

Lider stranke UDAR Vitalij Kličko je izjavio da je osujećivanje evropske integracije Ukrajine državna izdaja, zato vlada treba da da ostavku. Ministarski kabinet je takođe optužen za primenu sile prilikom rasterivanja mitinga u centru Kijeva. Ove izjave su izazvale odobrenje opozicije. Ona je skandirala: Dole vlast! i Ostavka! Ali na odluku poslanika prilikom glasanja to nije uticalo.

Čak da je opzoicija postigla ostavku vlade, zbog unutrašnjih protivrečnosti ona ne bi mogla da formira novi kabinet ministara, ubeđeni su eksperti. Uopšte ostati bez vlade u datoj situaciji bilo bi kritično za Ukrajinu, smatra politikolog Aleksandar Rar.

- Ukrajinska ekonomija preživljava vrlo teška vremena. Za sada niko ne kaže da će u Ukrajini sada nastupiti katastrofa, ali ekonomskog rasta već praktično nema, resursi su iscrpljeni, zemlji je potrebna ozbiljna pomoć od strane Rusije ili EU.

Premijer Ukrajine Nikolaj Azarov koji je hitno stigao na zasedanje parlamenta izvinio se za dejstva saradnika organa reda prilikom rasterivanja evromajdana. Premijer je uverio da svi krivci za nezakonitu primenu sile snosiće odgovornost. Nikolaj Azarob je takođe izjavio da je EU potrebno da razmotri uslove koje ističe Rusija o utvrđivanju trilateralnog formata pregovora sa EU.

Trostrani pregovori bi mogli da budu izlaz iz krize, smatra rukovodilac centra za analizu međunrodne politike Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Mihail Nejžmakov.

- EU ne želi da podržava uticaj Rusije na Ukrajinu, ona ćeli potpuno da uključi Ukrajinu u svoju politčku orbitu. Osim toga, jasno je da trilateralni pregovori treba da pretpostavljaju skraćeni formato ovog sporazuma o asocijaciji, što se EU ne dopada. Tačnije u datom slučaju rečima o suverenitetu Ukrajine prikrivaju se mnogo pragmatičniji ciljevi koji prate strogo sopstvene interese.

Svetlana Kalmikova,