Alkohol: Velika korist u maloj dozi

Ljudi koji redovno upotrebljavaju alkohol žive duže od onih koji ga uopšte ne uživaju. Oni koji piju imaju jače nerve, elastičnije krvne sudove i veseliji život. Do ovih zaključaka su na osnovu 20-godišnjeg eksperimenta došli američki naučnici. Ovo potvrđuje mišljenje da je korisno upotrebljavati, ali ne i zloupotrebljavati alkoholna pića.

Ljubitelji alkohola žive duže od onih koji su ga se u potpunosti odrekli. Ovi zaključci naučnika s Teksaškog univerziteta u Ostinu objavljeni su u časopisu „Alkoholizam: klinička i eksperimentalna istraživanja“ (Alcoholism: Clinical and Experimental Research). Stručnjaci su 20 godina posmatrali grupu od 1.824 dobrovoljca u uzrastu od 55 do 65 godina. Za to vreme je umrlo 69% učesnika u eksperimentu koji nisu pili, dok su se redovi onih koji su pili u velikim količinama proredili za 60%, a onih koji umereno piju, i u koje spadaju ljudi koji uživaju do tri porcije alkoholnih napitaka dnevno – za 41%.

Naučnici iz SAD nisu prvi koji su dokazali korisna svojstva redovne upotrebe alkohola, ističe glavni urednik portala „Alkohol.Ru“ Mihail Smirnov.

- U Francuskoj postoji čitav smer u medicini, i to prilično star, koji se naziva enoterapija. To je lečenje vinom. Prilično je efikasno, lekari ga tamo priznaju. Zaista, odavno je poznato da se između ostalog, u crnim vinima sadrži rubidijum koji po zakonu hemijske zamene iz organizma izbacuje stroncijum. Sve je to proučeno.

Osim toga, alkoholna pića nisu alkohol u čistom obliku, već razne prirodne materije koje su u njemu rastvorene. Čovek može da vodi trezven život, a da se ne odrekne nekoliko kapi likera od belih gloginja. Žestoka pića koja sadrže tanin pomažu u preventivi poremećaja želuca i trakta za varenje, pića koja sadrže med i cimet odlično zagrevaju čoveka u toku hladnih dana. U različitim bolestima alkohol je odličan lek, ističe direktor Centra za istraživanja federalnog i regionalnog tržišta alkohola Rusije Vadim Drobiz.

- Nesumnjivo je da je u slučaju bolesti srca i krvnih sudova ograničena upotreba alkohola poželjna. Pošto to smanjuje nivo holesterola i čisti krvne sudove. Osim toga, alkohol je izuzetno važan antidepresant. Čovek koji ublažava stres umerenom upotrebom alkohola živi duže od onoga koji nikad ne pije. Naravno, stres se može ublažiti i nekim sportskim aktivnostima. Međutim, šta će doneti veću štetu – 40 grama votke ili kros od 5 kilometara s velikim fizičkim opterećenjem u periodu psihoemocionalnog opterećenja, teško je reći.

Ipak, mnogi doktori više vole da prećute korist koju donosi alkohol. Ne zato što ne veruju u nju. Pre će biti da nemaju poverenja u svoje pacijente – plaše se da će lekovite male doze prerasti u velike, koje dovode do pijanstva. I zato ih plaše da je alkohol skoro otrov. Uostalom, čak i da je tako, ovaj otrov se dobro apsorbuje. Jer, određene doze hemijskog jedinjenja S2 N5 ON – etanola – ljudski organizam i sam proizvodi.

Natalija Kovaljenko,