Virtuelni svet atakuje

Internet, u opšte prihvaćenom globalnom poimanju, 2014. godine može da nestane, a njegovo mesto će zauzeti desetine nacionalnih mreža sa ograničenim pristupom inostranim resursima. Uostalom realna pretnja sužavanja prostora interneta proizilazi od samih mreža – vrši se komercijalno atakovanje svakog pojedinog korisnika, oko kojeg se gradi njegov zasebni virtuelni svet.

Razgovori o segmentaciji i raspadu interneta na nacionalne domene vode se duže vremena. U ovom slučaju, sličnu prognozu je iznela ruska antivirusna „Laboratorija Kasperskog“.

Međutim, celovitost interneta trenutno nije pod pretnjom, iznosi uverenje Fjodor Smirnov, sekretar ruskog odeljenja međunarodne organizacije Internet Society (ISOC Russia Chapter):

- Mi ne uočavamo porast fragmentacije interneta. Pre je suprotno, globalna mreža je bila i ostaje prostor, koji objedinjuje različite jezike, kulture, tehnologije i poglede na svet. Nedavno je međunarodna korporacija ICAN, koja upravlja sistemom internet adresiranja, promenila slogan, koji sada glasi One world one internet. Jedan svet – jedan internet. Ova pozicija postaje sve uočljivija i u oblasti regulisanja interneta. Drugim rečima, mi smatramo da sada internet u svakoj zemlji dobija specifične nacionalne konture. I to je dovoljno prirodan proces. Ali pritom je on i dalje globalna sredina kako sa tehnološkog aspekta, tako i kao informativni prostor.

U svetu postoje primeri tehnološke realizacije nacionalnog interneta. To je kineski internet. Veliki kineski fajervol. Ali ipak nema indicija da se svet kreće u ovom pravcu, smatra ekspert. Osim toga, uporedno sa razvojem računarstva u oblaku, zatvaranje informacije je sve komplikovanije.

Međutim ovo mišljenje nije jedinstveno. Niz eksperata smatra, da sa porastom pretnje bezbednosti u mreži, biće u porastu i tendencija ka izolacionizmu u internetu. A to će, sa svoje strane da podstiče sajber kriminalce na razvoj „darkneta“ sa anonimnim servisima i pristupom preko specijalnih lozinki.

Kada je reč o perspektivi raspada interneta, ne treba zaborvljati, da je on u značajnoj meri već ograničen, između ostalog i nacionalnim zakonodavstvima. Nisu svi servisi pristupačni u raznim delovima današnjeg sveta, konstatuje internet-ekspert Anton Merkulov.

U suštini Internet je segmentiran odavno, jer ukoliko uzmemo zakon o autorskim pravima, koji je različit u različitim zemljama, onda korisnici znaju, da mi ne možemo koristiti mnoge američke i engleske servise. A ukoliko se nađete van Ruske Federacije i pokušate da legalno pogledate ruske filmove, bićete obavešteni, da je ovaj sadržaj pristupačan samo na teritoriji Ruske Federacije.

Još pre nekoliko godina, perspektiva segmentacije interneta izgledala je kao maloverovatna, komentariše situaciju za „Glas Rusije“ internet-ekspert, generalni direktor kompanije za razradu sajtova „Strateg“ Jekaterina Aksjonova. A sada ne samo da postoje nacionalne „submreže“, nego i ograničenja za korisnike. Tako, na primer, u mnogim internet-prodavnicama SAD nemate pravo na kupovinu, ukoliko niste rezident ove zemlje. Segmentacija interneta ima nekoliko pravaca, naglašava Aksjonova. Državna politika je samo jedan od pravaca.

Trenutno, nema takve varijante za situaciju u budućnosti, prema kojoj će internet biti razbijen na stotinu i više malih „internetića“. Pre će do biti odvajanje od opšteg internacionalnog interneta, neki „internet plus“, na primer američki i nekoliko zatvorenih internetića za stanovništvo zemalja sa totalitarnim režimima.

Daleko ozbiljnije korisnicima prete komercialne kompanije, nego države. Komercijalne kompanije ulažu ogromna sredstva u prikupljanje i obradu informacija o svakom pojedincu, - to je poznato pod nazivom kastimizacija interneta. Jekaterina Aksjonova naglašava: malo ko spominje takav fenomen, kao dobrovoljno formiranje od strane pojedinog korisnika svog ličnog internet-sveta, a to uveliko nameću globalne kompanije.

Osim stvaranja interneta za stanovništvo posebno nesrećnih država, mi se krećemo u pravcu da svaki čovek pravi svoj lični internet. Sve komercijalne usluge toliko su čvrsto orijentisane na kastimizaciju, prilagođavanje svakom pojedinom korisniku, da je to zastrašujuće. Ukoliko napravite upit po nekom pitanju sa svog kompjutera, a ja sa svog kompjutera, možemo dobiti neočekivano različite rezultate. Kada vi ulazite na naslovnu stranu Amazona, i kada ja uradim isto, videčemo dve različite prodavnice. Ukoliko budemo, na primer, tražili osiguranje, dobićemo jednu te istu uslugu, ali sa različitim cenama. Iz razloga, što davaoci usluga uopšte ne daju ponude. Oni vrše pregled informacija, koje su prikupili o vama i o meni, procenjuju rizik u vezi sa vašim i mojim profilom klijenta, i daju sasvim različite ponude. Ukoliko se ova tendencija nastavi, mi ćemo se naći u malom „internetiću“, koji će davati vesti, reklame, nuditi usluge, koje su prethodno prilagođene našem profilu, pa čak i profilu ljudi, sa kojima mi potencijalno možemo biti u komunikaciji. Mislim da ova perspektiva nije ništa manje zastrašujuća.

Među internet-ekspertima od nedavno se čuje šala: radnici osiguravajućih kompanija nikada ne koriste kreditne kartice prilikom plaćanja hrane u internetu, jer će izbor hrane uskoro da utiče na cenu medicinskog osiguranja. U svakoj šali ima deo istine...

Ksenija Fokina,