Uspon hrabrosti u spust Cvetkova

Bijatlonska trasa Laura na kojoj će se odvijati olimpijska takmičenja smatra se jednom od najsloženijih i najzanimljivijih u svetu. Direktno sa starta sportisti odlaze u planinu. Ovu deonicu staze bijatlonisti među sobom nazivaju „uspon hrabrosti“. Onaj ko ne zažali snage na početku trke i najbrže od svih prođe odrezak, dobija najviše šansi za pobedu.

Drugi deo staze koji već ima ime i koji može da odigra svoju ulogu u raspoređivanju medalje je spust Cvetkova. Nekada je on bio najteži na Lauri. Sportisti velikom brzinom trebalo je da prevladavaju nagli okret. Za vreme takmičenja na tom spusku padali su bukvalno svi, ali najčešće i efektivnije od drugih ruski bijatlonista Maksim Cvetskov. Zatim su trasu preradili: okret je postao blaži, a spust ne tako brz, ali naziv je ostao isti.

Menjam leto za zimu

Situacija kada sporista traži sebe i prelazi iz jednog vida sporta u drugi nije retkost. Skijaši često postaju bijatlonisti, klizači pojedinci počinju da se klizaju u paru. Najneobičniji ispurčilac talenata za bob je laka atletika. Na Olimpijadi u Sočiju će istupati nekoliko sportista koji su ranije bili takmičari na Letnjim igrama. Amerikanka Lolo Džons dva puta je postajala prvak sveta, ali olimpijska medalja u trci sa preponama nikako joj nije polazila za rukom. Zato je odlučila da pređe na bob i svoju prvu medalju da dobije u Sočiju. Ruska reprezentacija u tom vidu sporta ima solidnije lake atletičare. To je Maksim Mokrousov koji je ranije trčao sprint, Jevgenija Solovjova koja je nekada bacala kuglu, Tatjana Veškurova koja je osvojila srebno na pekinškoj Olimpijadi u štafeti i Aleksandra Butvina koja se bavila sedmoborjem. Svi oni će učestovati u takmičenju četveraca.

Štafeta olimpijske baklje napušta Sibir. Dočekuju je na Uralu

U ponedeljak 9. decembra simbol Olimpijade je stigao vozom u Omsk, jedan od najvećih sibirskih gradova. Dve stotine nosača baklje pronelo je plamen glavnim ulicama grada, posetivši znamenitosti – Uspenski Sabor i Omsku tvrđavu, izgrađenu početkom 18. veka u odbrambene svrhe, koja je zatim postala centar novog grada. 11. decembra štafeta se premestila na sever, u Tjumenj, gde su baklu provezli psećom zapregom i snegohodom duž obale reke Ture. Zatim ju je planinar popeo na most Zabuljenih, i već na drugoj obali reke baklju su primili lokalni „morževi“ kako bi sa njom plivali u ledenoj vodi. Narednog dana, 12. decembra, baklju su helikopterom prebacili u grad Toboljsk, koji je dugo imao status sibirske prestonice. Jer upravo u tom gradu se nalazi jedan od jednistvenih primera ruskog neimarstva – Toboljski kremlj, prvi kremlj u Sibiri napravljen od kamena. Na njegovoj teritoriji se nalazi najstarije kameno zdanje u regionu – Sofijsko-Uspenski sabor, podignut u 17. veku, kao i najviša zgrada u Toboljsku, zvonik epohe klasicizma. finalni akrod toboljske štafete bilo je paljenje olimpijskog gorionika na Sabornom trgu Kremlja. 13. decembra olimpijski simbol je stigao u glavni grad Urala Jekaterinburg. Baklja je proneta glavnim ulicama grada posle čega je krenula u najveći skijaški kompleks pored grada Nižnji Tagil, gde su sportisti skakali sa skakaonice sa Olimpijskom bakljom u rukama. Kasno uveče baklja se vratila u Jekaterinburg, odakle nastavlja dalji put po uralskom regionu.