Separatizam - tajno oružje Brisela

„Parada suvereniteta“ preti da obeleži sledeću godinu. Škotska će u septembru održati referendum o nezavisnosti. U Kataloniji je sličan plebiscit zakazan za novembar. Eksperti smatraju da ovaj primer mogu pratiti još neke provincije evropskih država. Paradoks je u tome što ova podela Evrope na „grofovije i kneževine“ može biti dosta zgodna za Brisel.

Glasanje o pitanju nezavisnosti Katalonije je zakazano za 9.novembar 2014.godine. Vlada španske provincije je donela takvu odluku, bez obzira na direktnu zabranu koja je stigla iz Madrida. Deklaraciju o suverenitetu je parlament Katalonije usvojio još početkom godine koja je na izmaku. Ipak, Ustavni sud Španije je proglasio ovaj dokument nezakonitim. I sadašnji korak katalonskog kabineta ministara, u španskoj prestonici su prokomentarisali u istom duhu: nikakvog referenduma neće biti. Na ovo su iz „pobunjeničke“ provincije odgovorili da oni mogu i jednostrano da proglase nezavisnost.

Škotska će održati referendum o odvajanju od Velike Britanije18.septembra sledeće godine. Tamo sve protiče daleko mirnije, nego kod temperamentnih Katalonaca. Zvanični London svim silama pokušava da omekša zaoštravanje nacionalnog probelma: i referendum je dozvoljen, a i Velsu je omogućena određena ekonomska autonomija.

Kakva je pozicija bolja - oštro „ne“ Madrida ili neodređeno „možda“ Londona, teško je reći. Ali, najverovatnije će Katalonci sa Škotlanđanima, postati pioniri u evropskoj „paradi suvreniteta“ smatra politikolog Leonid Savin:

- Mislim da će se pitanje za sada neposredno rešavati u Španiji i Velikoj Britaniji. Oni mogu dati primer drugim sličnim pokretima. Pitanje je, čak ne u tome koliko će se države usitniti, jer moguće je da će se i sama karta Evrope menjati. U Rumuniji, na primer, postoji ogromna teritorija koju nastanjuju Mađari, koji redovno apeluju da se održi ovakav referendum. Sa druge strane, može doći do pojave stapanja država. Na primer, u bivšoj Jugaslaviji, postoje određene težnje ponovnog spajanja Crne Gore i Srbije.

A u Briselu, ovo stremljenje nacija ka samoopredelenju ne izaziva neprijatnosti. Službenici EU već su obećali da će ih primiti u EU u slučaju da pobede. Takva obećanja su dobili i Škotlanđani i Flamanci koji jedva čekaju da se odvoje od Belgije, kao i žitelji gradova severne Italije. Prema mišljenju nekih politikologa, „epidemija“ separatizma podstaknuta je iz Brisela. Evročinovnici žele na ovaj način da oduzmu realne poluge moći iz ruku krupnih evropskih lidera. Pri sadašnjem proprcionalnom sistemu, 5 država članica - Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Španija mogu da nameću svoju volju ostalim članicama. A podela ovakve koncepcije na sitnije „istorijske“ države može značajno da poboljša upravljanje ujedinjenom Evropom. Tada će aparat EU dobiti, konačno, realnu ulogu u opšte -evropskoj politici.

Andrej Smirnov,