Odgovori Rusije na savremene izazove

Na konferenciji za štampu predsednika Putina bilo je očigledno da je otprilike trećina pitanja bila postavljena ne radi dobijanja informacija, već da bi sasekla predsednika. S jedne strane su bili aluzije ili vređanja (koliko ste spremni da platite da bi Kijev prestao da gleda u pravcu Evrope? Zašto vam je važna kritika zapadnih vrednosti?)

S druge su strane bili realni problemi, činjenice, statistike. Recimo, Putin odgovara na pitanje o 15 milijardi kredita, koji je Moskva nedavno pružila Ukrajini. Putin ne pominje civilizacijski izbor, o bekstvu iz Azije u Evropu, kako su to činili činovnici EU, koji su učestvovali u evromajdanu. On je maksimalno konkretan.

- U konjunkturi tržišta prema osnovnim robnim grupama Ukrajina otprilike jednaku količinu robe prodaje i u Rusiju i u EU, u iznosu negde oko 17 milijardi dolara. Međutim, struktura tih robnih tokova je različita. Od 17 milijardi robe, koju Ukrajina prodaje na ruskom tržištu, 7 odsto, a možda i više, to su mašine i oprema, dok u EU prodaje mašine i opremu u iznosu samo 2 milijarde, pri prodaji u EU više od 5 milijardi iznosi vrednost poljoprivredne robe, namirnica. Kao sportista-amater mogu da vam kažem: pokrenite malo mišiće, te će sve biti jasno.

Rusija kupuje ukrajinske evroobveznice u iznosu 15 milijarde dolara, sada će se ove obveznice prodavati na berzi u Irskoj. Ispalo je da su i Ukrajina, i Rusija davno uključene u Evropu: da je Irska Evropa sumnja samo onaj, ko ima slabu ocenu ne samo iz geografije, već i kulturologije. Evroobveznice su jedan od najpouzdanijih finansijskih instrumenata. Dakle, Rusija nikom ništa ne poklanja, samo ne ostavlja bratsku susednu zemlju u nevolji.

Prema izjavama Putina, na savremene izazove Rusija odgovara striktno i bez veće galame. U vezi sa razmeštanjem američke PRO u Evroopi u Kaljinigradskoj oblasti za uzvrat mogu se pojaviti rakete Iskander, Snoudena ne koristimo radi špijuniranja, ali nećemo ekstradirati zbog sigurnog strogog kažnjavanja, huliganke iz Pussy Riot i drugih agresivnih grupa društva opraštamo, ali ne opravdavamo.

Amnestija Hodorkovskog je ispoljavanje iste uverenosti. Zapadna štampa, koja često upoređuje Hodorkovskog sa Mandelom, verovatno je zaboravila najveći momenat u životu Mandele. Kada su ga savetodavci molili da ne pruža amnestiju bivšim revolucionarima i ne pušta crnce na izbore u Južnoj Africi, on je odbio da slede takve savete. Mnogi su pitali: Šta će biti? Onda je Mandela mirno odgovorio: Ništa neće biti. Ništa strašno se zaista nije desilo.

Isto tako se može komentarisati i oslobođenje Hodorkovskog. Oslobođen je čovek, koji je mnogo šta skrivio 1990-ih godina, ali mu je danas bolesna majka, zaželela se ga porodica. Šta će biti? Ništa neće biti.

Dmitrij Babič,