Mitovi i zablude o kerlingu

2013. godine kerling u Rusiji navršava 140 godina, a ruski ljubitelji zimskih sportova još uvek se odnose prema toj vrsti sporta sa izvesnim nepoverenjem. U mnogome to se objašnjava mnoštvom ukorenjenih stereotipa o „keglama na ledu“ i aktualna godišnjica najbolje je vreme da se razvenča nekoliko mitova o toj igri.

Mnogi smatraju da je kerling mlad i nov vid sporta. I to je velika zabluda. U stvari kerling je jedna od najstarijih igara. To potvrđuje kamen nađen na dnu škotskog jezera koji po formi i težini odgovara za igranje kerlinga. Na njemu je ugraviran datum 1511. godina, koja se i smatra danas datumom rođenja ove igre.

U Rusiji kerling su takođe počeli da igraju odavno, skoro pre vek i po. 1873. godine u Moskvi bio je otvoren prvi u Rusiji kerling-klub, filijala Kaledonskog kerling-kluba Škotske. Osnovali su ga engleske diplomate, istakao je Dmitrij Sviščev, predsednik Federacije kerlinga Rusije.

- Pre svega to je bila zabava za plemstvo. On nije bio takav kakav je danas. To je bila u principu malo drugačija igra, ali slična i po pravilima i po sportskom inventaru. Ali ipak mi je sada vidimo sa nekim izmenama, u savremenoj interpretaciji.

Još jedan stereotip je da je kreling dosadan. I to takođe nije tako. Kerling je vid sporta u kojem je potrebna sreća i vrlo složen, zahteva matematički proračun. Malo njih zna da je čak priprema leda za kerling skoro umetnost. Voda za pravljenje leda koristi se samo destilovana, bez primesa. Zatim na već spremnu stazu uz pomoć specijalne kofe, sa geometrijskom preciznošću se nanose male kapljice koje se zatim i brišu četkama da bi se poboljšalo klizanje kamena. Težina takvog kamena je 20 kilograma, za rusku reprezentaciju on se dovozi iz inostranstva. Ženska reprezentacija Rusije mnogo puta je morala da objašnjava na carini na aerodromu da je to kamen. zato kada su devojke govorile da su to prese za kiseli kupus, odmah su ih puštali.

Drugi mit o krelingu je da je sport za lenje. U stvari takmičari troše toliko snage i energije da za jedan trening mogu da izgube dva kilograma težine, podvlači Nkeiruka Ezeh, igrač ženske olimpijske kerling reprezentacije Rusije.

- Svip (trljanje leda četkom) – stazu svipa – možemo porediti sa trčanjem na sto metara. A za jednu igru može da se „nasvipuje“ oko 6 kilometara.

Još jedan razlog zbog kojeg je u Rusiji publika kerlinga za sada mala – to je zabluda da reprezentacija ima malo šansi za uspeh. Ipak ovo razmišljanje je lažno: ženska reprezentacija Rusije pretenduje na zlato Igara u Sočiju, pa i muška pokazuje odlične rezultate, smatra Dmitrij Sviščev.

- Ni jedna slaba reprezentacija nije plasirana na Olimpijadu. Sve su vrlo jake, one su jednake praktično po svom nivou. Ali reprezentacije Rusije – kako ženska, tako i muška – spremne su da pobeđuju svaki tim. Na prvenstvu Evrope prošle godine smo pobedili sve.

Sada se kerling u Rusiji aktivno razvija. Pomažu u tom procesu ne samo uspesi profesinalnih timova, već i sportske sekcije i mnogobrojni kerling-klubovi, gde svako ko želi može da nauči da igra i da odlično provede vreme. Gurati po ledu teško kamenje, pri tome vredno operisati četkom – posao je već skoro isto toliko popularan kao i svima poznati bouling. A kako pokazuje praksa, polovina onih koji su bar jednom gledali meč u kerlingu na kraju krajeva počinju da igraju sami.