Tragom neukrotive Trojke

Delegacija komisije Evroparlamenta za kontrolu delatnosti finansijske Trojke krenula je u turneju kroz 4 problematične zemlje evrozone – Portugal, Grčku, Kipar i Irsku. Povod za formiranje komisije su bile negativne ocene ispunjavanja preporuka Evrokomisije, ECB i MMF za izvođenje ekonomije i finansija tih zemalja iz krize. Međutim, prema izjavama niza političara i eksperata, upravo su te preporuke vodile još goroj situaciji.

«Vatrogasna komanda» evrozone, koja deluje od 2010. godine u licu tri kreditora postala je ustvari u poslednje vreme, prema rečima niza poslanika Evroparlamenta, zatvorena i nekontrolisana struktura. Kako je izjavio, naprimer, član komiteta za ekonomiju i finansije parlamenta nemački poslanik od frakcije «zelenih» Sven Gigold, ni u jednoj od kriznih zemalja prvobitni planovi Trojke nisu bili sprovedeni u život. Što više, tamo je došlo do dramatičnog pada ekonomije, dok je rast nezaposljenosti i državnog duga ispao mnogo veći, nego što se pretpostavljalo. Nemački poslanik od frakcije Ujedinjeni levičari i član istog komiteta Evroparlamenita Jurgen Klite je čak optužio članove Trojke za kršenje zakonodavstva EU, misleći na grubo mešanje u socijalnu sferu tih država.

U junu protekle godine evropska štampa je pisala o krizi u samoj Trojki. Španski list El Pais je, između ostalog, citirao reči jednog visokog činovnika EU posle njegove posete Kipru i Grčkoj: Trojka se može smatrati mrtvom. Ulje na vatru je dodao i šef Evrokomisije Žoze Manuel Barozu, kada je rekao da je vreme da Evropa odustane od usluga MMF, čije preporuke nailaze na oštar otpor. Sve je to vodilo tome da je komitet za ekonomiju i finansije Evropalamenta inicirao protekle godine istragu rezultata delatnosti Trojke. 9 članova komiteta je krenulo tragom neukrotive Trojke.

Kako informiše evropski Internet-portal EurAktiv, delegacija parlamentaraca je prvo stigla u Lisabon. Prvi pregovori s vladinim činovnicima, finansistima i predstavnicima društvenih organizacija su otkrili niz problema. Kako je izjavio ruckovodilac komisije – zamenik šefa Evroparlamenta, poslanik od narodne stranke Austrije Otmar Karas, u samoj Trojki nema jedinstva. Portugaliji, koja se nalazi, prema rečima Karasa, na putu oporavka, eksperti ove strukture su obećali određenu slobodu akcija. Prema volji rukovodstva Trojke ta obećanja nisu bila ispunjena. Zato, prema rečima Karasa, komisija ima za cilj veću otvorenost, demokratsku legitimnost, parlamentarnu kontrolu delatnosti Trojke.

Inače, oponenti Karasa sa svoje strane izjavljuju da bez formiranja trostruke kontrolne strukture problematične zemlje evrozone bi inače postale bankroti. Tim pre, što je upravo ovih dana pružena prognoza Evrokomisije, u skladu sa kojom će ove godine ukupni bruto-domaći proizvod 28 zemalja EU porasti za 1,4 odsto, dok u 17 zemalja evrozone za 1,1 odsto. Profesor ruske Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov smatra da su bez obzira na kritike od strane parlamentaraca, preporuke Trojke, među njima i MMF, opravdane.

Po pravilu, u svakoj delatnosti mogu se naći nedostaci, - kaže profesor. – Druga strana je povezana s time da poslanici zastupaju stanovništvo i brane njegove interese, povezane s nivoom prihoda, nezaposljenosti. Mada Evropa izlazi iz kroize, ona još uvek traje. U nekim zemljama je situacija dosta napeta. Zato je razumljivo, što je MMF uvek kritikovan. Međutim, da nije njega, situacija bi prestala da bude kontrolisana.

Bilo kako bilo, pomenuti poslanik levičara Jurgen Klige smatra mogućim promene u glavnim prioritetima delatnlosti Trojke.

Kako se na kraju krajeva moraju ostvarivati reforme? – pita se on. To je ustvari glavni cilj, koji stavimo. Ako će u budućnsti doći do potrebe za takvom strukturom, ona mora da deluje na parlamentarnoj osnovi – legitimno, kontrolisano i odgovorno.

Nedavno se saznalo da članovi parlamentarne komisije nisu mogli da idu iz Lisabona za Atinu – Grčka je zamolila da se poseta odgodi. Inače, od 1. januara 2014. godine ta je zemlja preuzela punomoćja predsednika u EU. Pitanje, šta je izazvalo molbu Grka da odustanu od susreta s parlamentarnim «inspektorima», ostaje otvoreno.

Oleg Severgin,