Legalizacija polako, ali sigurno pobeđuje

Države stoje pred složenim problemom: kako likvidirati narkomafiju, usmerivši novac od prodaje marihuane u socijalno značajne tokove, i ne dopustiti pri tome marginalizaciju društva.

2011. godine Globalna komisija za narkotičku politiku, koju čine bivši i aktuelni visoki predtavnici UN, preporučila je zemljama u cilju borbe protiv prometa narkotika da eksperimentišu sa pravnim regulisanjem primene nekih vidova narktoika dopustivih za moguću legalizaciju. Prema podacima međunarodnog komiteta za kontrolu narkotika UN, u svetu oko 250 miliona ljudi koristi narkotike, skoro deset miliona su ovisnici i milioni su uključeni u uzgoj, proizvodnju i rasturanje sirovina ili samih narkotičkih preparata. Opijate sadrže mnogi medicinski preparati koji izazivaju naviku, dok upotreba marihuane može da pomogne da se reši problem sa manjim rizikom po zdravlje. Glavni problem za države otsaju mngobrojne kriminalne grupe kojima ide na ruku nezakonito da proizvode i plasiraju narkotike. Zbog zabrane marihuane na crnom tržištu pojavljuju se novi štetni hemijski analozi. Zato mnoge države danas dolaze do zaključka da legalizovati lake narkotike ekonomski i socijalno je efikasnije.

Uskoro Francuska može da popuni spisak zemalja koje su legalizovale lake narkotike. Aktivna diskusija se tamo vodi odavno. Prvi korak je učinjen – uskoro u apotekama zemlje će se pojaviti lek na osnovu marihuane. Dokazana je njegova efikasnost u borbi protiv multiple skleroze i kao sredstva za olakšavanje bolova onkološkim bolesnicima. Od početka godine u američkoj državi Kolorado zvanično je dozvoljeno pušenje marihuane. Ova država je popunila spisak od 20 država Amerike koje su proglasile legalizaciju.

Ekonomska korist je očita. Posle otvaranja 24 prodavnice marihuane u državi Kolorado za jedan dan njihova zarada je premašila dva i po miliona dolara. Eksperti očekuju da će 2014. prihodi od prodaje marihuane u SAD iznositi oko 2,34 milijarde dolara. Prema mišljenju ruskog politikologa Sergeja Mihejeva, države popuštaju pod pritiskom narkotičke subkulture:

- Narkotička revolucija odavno se desila, od kako su narkotici postali faktički deo svetske subkulture, počev od 60-ih i 70-ih godina dvadesetog veka. I kada se pojavila globalna narkomafija, tada se i desila svetska narkotička revolucija. To što se dešava sada pre je povlačenje države u nizu zemalja pred pritiskom narkotičke revolucije. Sa jedne strane narkotička subkultura uvodi već sopstvene pojmove i vrednosti, a sa druge država se rasipa u svojoj nesposobnosti da kontroliše ove procese.

Istovremeno narkotičke supstance uvek su se koristile u medicinske svrhe. A u takvim zemljama kao što je Meksiko, gde je legalizovana upotreba ne samo lakih, već i teških narkotika, slične mere pomažu vlastima da se suprotstavi organizovanom kriminalu. Zato, smatra direktor Instituta za strateško planiranje Aleksandar Gusev, to nije revolucija, već traženje izlaza:

- Narkotici faktički od trenutka njihovog otkrića primenjivali su se u medicinske svrhe i primenjuju ih sada za ozbiljno bolesne. Država, naravno, težiće tome da se suprotstavi širenju jakih narkotika, posebno među omladinom. Što se tiče legalizacije lakih narkotika, neke zemlje su već krenule tim putem, između ostalog SAD u pojedinim državama, Holandija. Ovamo treba dodati još zemlje Latinske Amerike. U mnogim od njih laki narkotici su legalizovani, ali ipak država se tamo aktivno bori protiv narkobiznisa.

Postojanje narkotika u svetu postavlja državama socijalni, ekonomski i politički problem istovremeno. Zato ona ne može potpuno da prepusti kontrolu procesa njihovog rasturanja. Biološki narkotici deluju na ljude na razne načine. U većini slučajeva pitanje legalizacije se upire o večito pitanje kontrole i samokontrole, kao i u slučaju alkohola: uživanje marihuane ne treba da bude nekontrolisano od strane onog dela društva koji nije u stanju da odgovara za svoje postupke i lako može da bude marginalizovan.

Upravo zato u mnogim zemljama se ide putem medicinskih preporuka. U Nemačkoj, Britaniji, Belgiji i nizu drugih evropskih zemalja dozvoljeno je gajiti i koristiti konoplju po specijalnim receptima. Ne smatra se krivičnim delom i nošenje manje količine trave. U Francuskoj sprej koji sadržđi kanabis prodavaće se bolesnicima isključivo po receptu lekara i kako je rečeno u objašnjenju francuskog Ministarstva zdravlja, u slučaju da druge metode usmerene na smanjenje patnji obolelog ne budu efikasne.

Ksenija Fokina,