Ameriku istiskuju iz Pacifičkog prstena

Bezgranična premoć SAD u regionu Pacifičkog prstena se završava. Na liderske pozicije otvoreno pretenduje Kina, ali nije sve tako jednostavno ovde.

Naša istorijska dominacija koja je predstavljala zadovoljstvo za većinu prisutnih, sasvim sigurno se snižava, konstatovao je ovih dana šef Tihookeanske komande Ratne mornarice SAD, admiral sa 4 zvezdice Sem Loklir u toku konferencije o ratnoj mornarici. Kako saopštava američko izdanje Defens Njuz, admiral je naveo ključni faktor koji je doveo u opasnost vojnu nadmoć SAD – to je rastuća snaga Kine. On je takođe istakao da Pacifički prsten preživljava neviđenu militarizaciju, što u skladu sa jačanjem Kine krši status kvo. Ali SAD, po rečima admirala, treba da dominiraju u Tihom okeanu i ostanu „smrtno opasne“ po neprijatelje.

Nesumnjivo Pacifički prsten je pretrpeo radikalne promene u smislu uvećanja vojnog potencijala čitavog niza država, u vodeću ulogu ovde igra Kina. Ali ne samo da bi na neki način istisnula SAD, smatra rukovodilac odeljenja za orijentalistiku Visoke škole ekonomije Aleksej Maslov.

- SAD su u suštini izgubile ovaj region, ali nisu anulirale sitauciju. Tačnije, kada SAD odlaze, situacija se stabilizuje. Jednostavno na mesto SAD u regionu dolazi novi hegemon, koji će, naravno, voditi pomalo drugačiju azijsku politiku. Ne mislim da će SAD poći za rukom da vrate ovaj region bezbolno. Svaki pokušaj ozbiljnog vojnog povratka, između ostalog i razmeštanje novih baza, promena tipa naoružanja u tim bazama, uvođenje novih jedinica flote u region odmah će dovesti do zaoštravanja situacije.

Istupanje admirala Loklira sadrži i racionalne misli i očigledna preterivanja, smatra rukovodilac Centra za Jugoistočnu Aziju Instituta za orijentalistiku RAN Dmitrij Mosjakov.

- Sa jedne strane, da, naravno, američka flota u Tihom okeanu prvi put za mnoge godine posle završetka hladnog rata i naglog slabljenja Tihookeanske flote SSSR pojavio se realni protivnik. Protivnik koji realno može da nanese osetnu štetu i američkim interesima, i američkoj moći. Ali istovremeno očigledno je da na datom nivou snage kojima raspolaže Kina, naravno, ne mogu da se porede sa udarnim grupacijama nosača aviona SAD, sa mornaričkim bazama, sa hiljadama marinaca koji se nalaze u tihookeanskom regionu.

Ipak mnogi analitičari govore o tome da se na horizontu pojavljuje već svojevrsni azijski NATO. Po njihovom mišljenju, nastupio je trenutak za formiranje novog azijskog vojnog bloka, gde će Kina biti jedna od vodećih zemalja, ali ne jedina. Jer nije isključeno da će i Rusija učestvovati u toj organizaciji.

Nikita Sorokin,