Ispunjeni zavet

U Rusiju se i dalje iz Nemačke vraćaju muzejske vrednosti, koje su tokom Drugog svetskog rata bile odnešene.Sve češće do toga dolazi zbog dobre volje nevoljnih trenutnih vlasnika ukradenog blaga. Upravo je tako 2012.godine bilo vraćeno muzejsko blago iz Tverskog etnografskog muzeja- 825 eksponata. Za poslednje dve decenije to je najkrupnija kolekcija umetnosti „vojnog plena“, koje je vraćeno iako je smatrano zauvek izgubljenim.

Danas je dobro poznato kako i kada su svi eksponati nestali iz muzeja. Od oktobra do decembra 1941.godine u gradu Tver koji su okupirali hitlerovci, odvijale su se teške borbe, a one su bile deo žestokih borbi koje su se vodile oko i za Moskvu. Linija fronta se bukvalno protezala gradskim ulicama, a muzej je bio upravo na toj liniji. Zapravo, radi se o crkvi koja tada više nije radila, ali je služila kao fond za čuvanje muzejskih eksponata. „Upravo iz crkve su bili odneseni ovi muzejski eksponati“- pojašnjava Svetlana Gerasimova, saradnica Tverskog muzeja:

- Kada su Nemci ušli u naš grad, tamo su već bili nemački pukovi. Vojni lekar 129. kopnene divizije kojoj su pripadali ovi pukovi, došao je da pomaže svojim bolnicima i naišla je na crkvu, odnosno muzejski fond. Zdanje crkve je već bilo pogođeno i prema njegovim rečima, koje možemo pročitati iz pisma koje je poslao kući, on je „iz snega izvadio eksponate, uvio ih je u medicinsku vatu i nemačke novine.“ Najviše su mu se dopali arheološki eksponati. Vrlo je dobro znao njihovo značenje i značaj, obzirom da mu je otac bio arheolog. Moguće je da je zapravo ušao u zdanje i izabrao predmete koji su mu se najviše dopali. Potom je iz nekoliko navrata poslao ove predmete porodici, ženi. Nakon povlačenja nemačke vojske, ovaj je lekar poginuo. Njegova udovica je dala u zavet sinu da vrati sve predmete.

Zavet je ispunjen - iako i ne sasvim brzo. Porodica poginulog vojnog lekara živela je u Zapadnoj Nemačkoj i dugo nije mogla da računa na dolazak u SSSR. Ali kada su se odnosi bivših protivnika izgradili u novom duhu, porodica vojnog lekara je rešila da vrati svo muzejsko blago u Rusiju.

Sin lekara je uveren da upravo njegov otac zapravo spasio ove eksponate time što ih je poslao u Nemačku. No, sada kada su muzejski rariteti vraćeni u domovinu, ovo više nema značaja. Važni su svi oni postupci koji vode ka pomirenju posleratne generacije sa obe strane.

Olga Bugrova,