Jedan dan iz života volontera u Sočiju

25000 volontera iz Rusije i drugih zemalja će se pobrinuti da obezbede komfor gostima i učesnicima zimskih Olimpijskih igara u Sočiju- a to je gotovo trećina ukupnog broja personala koji će raditi tokom održavanja takmičenja. Oni će pomagati sportistima i gostima Olimpijade, opsluživaće razne manifestacije i komuniciraće sa predstavnicima Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Svaki dan volontera koji rade na Olimpijadi je ispunjen brojnim događajima. Radna smena počinje u 9 ujutru, završava se u 17 časova. Tokom tog vremena dobrovoljci uspevaju da se susretnu sa inostranim gostima, da prekontrolišu rad tehnike, da učestvuju u procedurama kontrole dopinga. Svaki volonter na Igrama ima svoju funkciju. Na primer, studentkinja Oksana Verholjak zadužena je za prevod sa engleskog i korejskog jezika, pomaže insotranim novinarima pri održavanju konferencija za štampu.

Nakon doručka, volonteri idu na svoja radna mesta. Pri dolasku, na kontrolnim mestima volontere detaljno pregleda obezbeđenje. Oni ne smeju da nose sa sobom vodu ili hranu- zbog toga u medija centru, gde radi Oksana, radi menza, u kojoj je moguće dobiti hranu tokom čitavog dana:

- Tamo nam obezbeđenje proverava torbe. Prolazimo kroz detektore za metal . Sve je veoma strogo. Nije nam dozvoljeno da nosimo bilo kakve metalne predmete, proveravaju nam telefone, videkamere, sve elektronske uređaje. Uopšte, sve veoma ozbiljno proveravaju. Ništa što je zabranjeno, ne sme se nositi.

Uveče se volonteri vozom „Lastavica“ vraćaju u pansion. To su kuće sa mnogo stanova u Planinskom i Primorskom klasteru. Atmosfera je tamo dobra, volonteri žive kao jedna velika porodica, po nekoliko ljudi je smešteno u jednoj sobi. Zajedno se odmaraju i provode: posle večere odlaze do obale da gledaju zalazak sunca. A Oksana planira i da ode na hokejašku utakmicu kada bude imala slobodan dan.

Neće samo studenti pomagati pri organizaciji i održavanju Olimpijskih igara u Sočiju. Ovde ima dosta onih koji se nazivaju „srebrni“ volonteri- to su oni koji su već otišli u penziju, ali nisu izgubili interes za sport i sve ono što je povezano sa sportom. Neki od njih za sobom već imaju veliko iskustvo rada tokom organizacije Olimpijade u drugim državama, pa čak i Olimpijade u Moskvi 1980. godine.

Marija Baljabina,