Evrozona: stabilno, ali je rano otpustiti «pacijenta» iz bolnice

Siromaštvo bez obzira na zaposlenost – Evropejcima je sve teže izaći na kraj čak i kada su zaposleni. To je kratak sadržaj redovnog «Socijalnog izveštaja», koji je pre neki dan Evrokomisija podnela Briselu. Istovremeno je javnosti postao poznat referat nemačkog Fonda «Bertelsman», gde se konstatuje rast protestnog raspoloženja stanovništva. Kriza je zaoštrila fenomen takozvanog «siromaštva zaposlenih». Pre svega, reč je o stanovnicima zemalja Istočne i Južne Evrope. Osim toga, u zemljama EU je akutan problem nezaposlenosti.

Danas, prema podacima referata Evrokomisije, praktično četvrtina Evropljana živi na pragu siromaštva i socijalne marginalizacije. Rast siromaštva, kao i zloupotreba i korupcija, pojačane u vreme krize, rezultiraju protestnim talasom, piše u objavljenom ovih dana referatu nemačkog Fonda «Bertelsman». Ekonomski rast, - ističu autori referata, donosi vajdu samo «uskim elitama». Najkarakterističnijim zaključkom eksperata Fonda «Bertelsman» može da se smatra sledeći rezime: Članstvo u EU nije svuda izazvalo, kako se očekivalo, moćnu energiju rasta svenarodnog blagostanja i ubrzanu ekonomsku sanaciju.

Istupajući na organizovanoj u okviru UN konferenciji za probleme globalne krize, poznati američki ekonomista Džozef Štiglic je nazvao uvođenje evra «fundamentalnom greškom» i prorekao perspektive EU kao «mračne». Njegov nemački kolega, član «Saveza mudraca» profesor Peter Bofinger smatra da je situacija u zemljama evrozone stabilna, ali je rano govoriti o potpunom ozdravljenju pacijenta. Kandidat ekonomskih nauka, šef odelenja zemalja i regiona Instituta Evrope Vladislav Belov takođe ne vidi razloga za panična raspoloženja.

- Mislim da su ova alarmantna raspoloženja povezana s pokušajem da se pokažu osnovne tendencije tržišne ekonomije, u čijem okviru, prirodno je, poslodavci teže da dobiju maksimum od najamne radne snage. Verovatno, ovaj proces sve više jača. Međutim, sa gledišta takozvanog novog siromaštva, mislim da eksperti ipak preteruju.

Predsednik sindikata radnika rudarske, građevinske i hemijske grane industrije Nemačke Mihael Vasilijadis, koji bolje od mnogih poznaje situaciju u preduzećima, ne gubi optimizam.

- U svakom slučaju, mnogi pokazatelji svedoče da nećemo više padati. Smatram da je vreme da promislimo kako ćemo se dizati i počnemo da postižemo realni rast. Prema mom mišlenju, to je ono, što mora da određuje narednih meseci diskusije na evropskom nivou.

Za sada informativne agencije saopštavaju očekivane procente ekonomskog rasta, kao i rast protestnih demonstracija u različitim zemljama. Eksperti imaju o čemu da ramišljaju.

Oleg Severgin,