Naša pošta

Protekla nedelja je bila puna događaja. Inače, za mene već davno nedelja dana počinje ne od ponedeljka, pa traje do nedelje, već od četvrtka do srede, zavisno od emitovanja programa Naša pošta.

Dakle, i dalje tema Ukrajine i događaja u Kijevu lideruje među onima, o kojima se raspravlja. Stav našeg auditorijuma je nepromenljiv. Doduše, otkako je opozicija prešla na agresivne akcije, preporuke slušalaca su postale veoma nedvosmislene.

«Prestigli ih jahaci zapadne epokalipse,» - komentarisao je situaciju Branislav Jakovljević.

«Pobiti izdajnike..,» - savetuje Dejan Obradović, ali ne precizira, koga on smatra takvim. «Napalmom,» - agresivno dodaje Saša Belak.

Ivan Selišnik je bio raznovrsniji u svojim preporukama: «Treba taj ološ srediti gumenim mecima i šok bombama, a i tenkove da pogaze bagru da vidim ko bi stao ispred gusenice».

Evo saveta od Aleksandra Kovjanića: «...opoziciji doživotna robija, demostrantima višegodišnji fizički rad, ekstremima metak....»

«Vrijeme za "konstruktivni dijalog" je davno isteklo, - smatra Rade Knežević - to je samo pokušaj na dobijanju u vremenu da se sukobi prodube. Neophodno je hitno uvođenje vanrednog stanja uz oštre kazne za podstrekače nemira».

Da, strasti se usijavaju. I ne samo u Kijevu. Možemo da razumemo naše slušaoce. Građani bivše Jugoslavije već znaju za takvu pouku. Nevolja je u tome, što nema mnogo onih, koji uče na tuđim greškama, teško je prihvatiti tuđe iskustvo.

Svakako, Ukrajina se ne sastoji samo od kestenova, koji cvetaju u alejama, i toplog peska na plaži. Ukrajina su ogromne teritorije plodne crne zemlje i blage klime, to je odlična baza za razmeštanje mornarice, to je, svakako, gasovod. A pored toga je i veliko tržište. Zamislite: stanovništvo Ukrajine iznosi skoro 9 odsto od broja stanovnika Evropske Unije, gde ima 28 zemalja, a da ne brojimo posebne teritorije poput Kanarskih i Azorskih ostrva.

Svakako, i EU, i SAD, za koje je već davno ta teritorija interesantna, imaju za šta da se bore, na sve moguće načine podržavajući želju Ukrajine da se distancira od Rusije. Princip «zavadi, pa vladaj» kao strategija sticanja i održavanja vlasti i dalje deluje.

Između ostalog, znate li, da je Ukrajina svojevremeno zauzimala posebno mesto u osvajačkim planovima Adolfa Hitlera. Inače, ti su se planovi bazirali na zauzimanju Ukrajine, koja je morala da obezbeđuje žitom i drugim namirnicama nemačke snage i samu Nemačku. Do 60 odsto divizija Vermahta učestvovalo je u postizanju tog cilja.

Dobro je poznato čime se sve to završilo. Međutim, prognoze o budućnosti Ukrajine su za sada veoma kontradiktorne.

Inače, nisu potpuno jasne perspektive, koje otvara zajednička sednica vlada Kosova i Albanije, održana u Prizrenu sredinom januara. Inače, primečeno je da su u ovom slučaju važni ne rezultati tog susreta, već mesto održavanja u zgradi, gde se svojevremeno okupljala «Prizrenska liga».

Zgrada Lige je postala za kosovske Albance svojevrsni simbol sopstvene države. Od 1950-h godina se ovde nalazio manji muzej. Jedne noći 1999. godine, u jeku rata na Kosovu, muzej Prizrenske Lige je bio razoren. Kasnije je zgrada bila obnovljena tačno u skladu sa originalom. U muzeju Prizrenske Lige ima svega dve sale. U prvoj sali se nalazi karta, gde su obeleženi regioni sa pretežno albanskim stanovništvom. Tu spadaju, pored Albanije, zapadni deo Makedonije, jug Crne Gore, deo severo-zapadne Grčke…

Upravo tu se održala sednica, te je ponovo bila oglašena ideja Velike Albanije, što je omogućilo našim slušaocima da skeptično podsete da se na Balkanu ništa nije činilo i ne čini se po volji sopstvenog stanovništva. Granice država i državnih zajednica se uspostavljaju u skladu sa voljom jačih i uticajnih evropskih zemalja. I Branislav Jakovlević piše: «Mogu da skupljaju i 3 lige, to im neće pomoći. Oni će vladati, koliko i njihovi mentori».

«Kosovo i Metohija je Srbija, okupatori napolje!» – poziva na našem saйtu Dragan Rakić iz Loznice. Odgovorom se može smatrati izjava Marine Rajićeve: «Srpske vlasti DE JURO i DE FAKTO Kosovo su prodali Albancima radi licne koristi».

U svetlu svega rečenog teško je a da se ne složimo s Urošem Kneževićem, koji je rezimirao na kraju diskusije: teža Albanaca, koji žive u različitim regionima bivše Jugoslavije – Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu – za ujedinjenjem i neizbežnost priznanja Kosova samostalnom državom je k nažalost, realnost.

Nažalost, vreme našeg programa je isteklo. Međutim, ne želim da se oprostim od vas na toj tužnoj konstataciji. Doduše, protekle nedelje nije bilo mnogo povodov za radost, pored toga su nas naši slušaoci više puta ukoravali, što suviše mnogo govorimo o problemima, a malo – o srećnim događajima. Možda su oni u pravu. Zato je fotografija saborne crkve Vasilija Blaženog, koju zatrpava snegom moskovska mećava, na sajtu «Glasa Rusije», izazvala oduševljenje naše slušateljke:

«Kako je prekrasna ova fotografija ....Podsjeca me na one staklene kugle napunjene vodom i sitnim zrncima plastike gdje su male plasticne figurice u unutrasnjosti ....pa kada kuglu protresete ----a ono 'pada snijeg' ...... Predivno .....Sjeca me na djetinjstvo kada sam imala par takvih kugli za igranje»

Svakako! Najbolje, najsrećnije uspomene su iz detinjstva. I ja od malih nogu volim pesmicu, posvećenu zimi, koja je živela u brvnari pored šume. Ta marljiva dama je stizala sve: šivela za drveće bunde, gradila mostove na rekama, tkala platno da bi snežnim pokrovom pokrila sve unaokolo. Slušajte! Opraštam se od vas do novih susreta na našim talasima. Pišite nam!

Jelena Jegorova,