Afrički pristup Francuske

Rezultati vojnih operacija Zapada na Istoku su očigledni – teški problemi su se pretvorili u nerazrešive, a nesrećni ljudi su postali još nesrećniji. Da li je Francuska u Africi spremna na ovakve rezultate rešavanja svojih spoljnopolitičkih zadataka?

19. januara u intervjuu za agenciju AFP sirijski predsednik Bašar Asad je izjavio: „Danas se ili evropska politika formuliše po američkom blagoslovu, ili Evropljani američku politiku prihvataju kao svoju sopstvenu.“ Po njegovim rečima, ni Evropa u celini, ni Francuska ponaosob sad nisu u stanju da odigraju bilo kakvu ulogu u budućnosti Sirije i susednih zemalja.

Međutim, Francuska izgleda ima nameru da igra ovu ulogu u „svojoj“ Africi. 21. januara ministar odbrane Žan-Iv Le Drian je najavio „širenje vojnog prisustva“ u tradicionalnoj sferi uticaja Francuske – u zemljama Sahela. U ekonomskoj prestonici Obale Slonovače, Abidžanu, biće osnovan centar za pozadinsko snabdevanje svih baza i operacija francuske vojske, u glavnom gradu Čada, Ndžamenu – regionalni centar RV Francuske i baza vojne avijacije. U glavnom gradu Nigera, Niameju, baziraće se bespilotne letelice (BL).

SAD su sasvim zadovoljne ovakvom podelom sfera uticaja. Po rečima analitičara iz Stratfor Marka Šrodera, Francuska izbavlja SAD od potrebe da reaguje na krize u zemljama u kojima SAD nema ozbiljne interese.

Ipak, ni iz daleka nije sve tako nedvosmisleno. Zaštita nacionalnih interesa podrazumeva značajne troškove. Istina, u situaciji značajnog smanjenja budžetskih troškova ministar odbrane Francuske izdejstvovao je da godišnji budžet odbrane ostane na postojećem nivou – 31,4 milijarde evra. Međutim, apsolutno neodređeni troškovi za prekomorske operacije u njemu nisu predviđene, a godišnji troškovi za operaciju u Maliju su Pariz već koštali 650 miliona evra. Budžet započete operacije u Centralnoafričkoj republici teško je čak i definisati: ispostavilo se da je situacija tamo mnogo gora nego što se pretpostavljalo.

Zasad su pokušaji da se susedi iz Evrope uključe u finansiranje neuspešni. Na samitu EU u Briselu u decembru 2013. godine Oland je pokušao da izdejstvuje da vojna operacija u CAR bude proglašena za opšteevropsku kako bi automatski dobio finansijsku pomoć EU. Odbijen je. Po izjavi Angele Merkel: „Ne možemo da finansiramo operacije ako nismo učestvovali u procesu usvajanja odluka o njihovom početku.“ Međutim, nagovaranje se nastavlja. Ovih dana se Le Drian u Parizu sreo sa svojom nemačkom koleginicom Ursulom fon der Lejen. Između ostalog, razmatrane su i „operacije snaga EU“ u Africi.

Problem novca, ipak, ni na koji način ne utiče na planove. U intervjuu za Associated Press Le Drian je izjavio da se u borbi protiv terorizma Francuska kreće ka regionalnom pristupu, koji obuhvata Čad, Obalu Slonovače, Burkinu-Faso, Niger i Mali: „Reorganizovaćemo šeme razvoja u Africi kako bismo brže reagovali na potencijalne krize.“ Primoravanje na mir ne zahteva samo novac i vreme, već i vojnike. Do 2019. godine Francuska planira da smanji oružane snage za 80.000 ljudi. Ne zna se kako će se ovo odraziti na snage ekspedicije. Međutim, niko nema nameru da povećava vojni kontingent u Africi. Po rečima Le Driana, „u regionu Sahela ostaće postojeći broj vojnika – 3.000, ali će biti drugačije organizovani.“ Međutim, iskustvo pokazuje – nije moguće predvideti promenu situacije u takvim operacijama. U Maliju se već smanjuje francuski kontingent, ali se ispostavilo da je u CAR 1.600 francuskih vojnika nedovoljno. Privremeni predsednik zemlje Katrin Samba Pansa je već izjavila da „francuskih vojnika nema dovoljno čak ni za to da uspostave red u Bangi. Ako želimo da uspostavimo mir na celoj teritoriji, to će zahtevati više vojske“. Najnovije operacije Zapada na Istoku realizovala je koalicija zemalja uz neograničene resurse i budžete. Rezultati su žalosni. Francuska se u Africi nada drugom rezultatu. Afrika, nadamo se, takođe.

Vadim Fersovič,