"Dejtonlend 1996": TV Bastilja Alije Izetbegovića

Sarajevsko rukovodstvo se nije moglo pohvaliti medijskim slobodama. Televizija u Sarajevu i glavne novine nalazili su se pod ličnom kontrolom ostarelog predsednika Alije Izetbegovića i njegovih saradnika, koji su programsku šemu napravili u duhu islamske ideologije.

Predsednik je odlično znao na koji način najbolje može uticati na svoj narod i održati se na vlasti. Verovatno ni u jednoj zemlji u svetu mediji nisu imali takav uticaj na masu, kao u bivšoj Jugoslaviji. To je, očigledno, imalo veze sa bivšom komunističkom edukacijom stanovništva, naviknutom na vesti iz novina i sa radija. Još jedan problem je bio svojstven samo za Balkan. Sloboda štampe podrazumeva slobodu izražavanja. Ali sa ovim je, izgleda, bio najveći problem. Muslimansko-hrvatska federacija se po Vašingtonskom sporazumu sastojala od predstavnika dva naroda - muslimana i Hrvata. I, u idealnom slučaju, oni su trebali da budu jednako zastupljeni u glavnom ideološkom centru - televiziji. Ali, u praksi se ispostavilo da su voditelji, urednici i operateri veći0m delom bili muslimani. Programska politika je podrazumevala da se emisije prave samo za ljude koji ispovedaju islam - katolici su dobijali samo mrvice.

"Stranka demokratske akcije" koju je predvodio Izetbegović, radila je ne na pomirenju ljudi, već, naprotiv, na stvaranju razdora u odnosima između naroda. Svi lokalni događaji su prenošeni samo sa jedne tačke gledišta - one koja je odgovarala Izetbegoviću i njegovim prijateljima. O toleranciji se uvek mnogo govorilo, ali u stvarnosti se drugo mišljenje nije tolerisalo. Svetska zajednica, koja se angažovala u uspostavljanju normalnog život a u zemlji, želela je da od bivše Bosne napravi unitarnu državu. Televizija je trebalo da odražava različite tačke gledišta i pruži svima priliku da iznesu svoje mišljenje. Ali, na sarajevskoj televiziji kojom je upravljao Izetbegović sa svojim saradnicima, drugo mišljenje se nije moglo čuti. Štaviše, ispostavilo se da se sa sarajevskim vođstvom nije smelo šaliti ni u zabavnicima . Kada je zbornik "Politika" objavio niz eseja i fotomontaža o Aliji Izetbegoviću, tiraž je zaplenjen, a glavni urednik priveden u policijsku stanicu.

"Unija nezavisnih novinara", naravno, osudila je policijsku akciju. Stradao je ne samo tiraž i glavni urednik Samir Šestan već i ulični distributeri, od kojih su mnogi dobili batine. Moguće je da su skandal sa "Politikom" pokušali da zataškaju. Zvanični organ lista "Oslobođenje", koji je radio na oblikovanju javnog mnjenja, pozvao je na razračunavanje sa prekršiocima zakonskim putem, a ne nasiljem. Policija, koja je preuzela na sebe ulogu sudije i izvršioca kazne, s time se nije slagala. Ovaj incident je skrenuo pažnju predstavnika OEBS-a, UN-a i drugih međunarodnih organizacija . Od Izetbegovića su zatražili objašnjenje o razlozima za zaplenu tiraža "Politike ". U zemlji koja je izabrala demokratski put (a bivša Bosna ga je na rečima izabrala), mediji su trebali da ima ju pravo na svoju tačku gledišta. Ali, kritikovati vlast u Sarajevu, kako se ispostavilo, bilo je zabranjeno.

(Nastaviće se)

Konstantin Kačalin,