Balkanolog, istoričar Ilija Gorjačev prerezao vene u pritvoru

Lider desničarskog pokreta Ruski Obraz, Ilija Gorjačev, prerezao je sebi vene u pritvorskoj ćeliji moskovske pritvorske jedinice ''Butirka''. Tu vest je na svom Tviter nalogu objavio branilac Gorjačeva, advokat Mark Fejgin.

Incident se dogodio 22. januara, što potvrđuje lekarska potvrda pritvorske ambulante. U toj potvrdi je navedeno da su Gorjačevu obe podlaktice u predelu zgloba isečene, a on je posle toga odmah prebačen u drugu ćeliju.

Po rečima Fejgina, optužba protiv Gorjačeva će pasti, zato što ne postoje dokazi o njegovoj krivici. Prošle nedelje Gorjačev je premešten u pritvor ''Butirka'' i bio je smešten u ćeliju broj 116. Fejgin je takođe dodao da se Gorjačev odlučio na takav čin zbog pretnji i pritisaka zatvorenika sa Severnog Kavkaza, sa kojima je on bio smešten u ćeliju, a posle ovog incidenta je prebačen u ćeliju u kojoj održavaju kaznu lica ''slovenske spoljašnjosti'' (termin iz ruskog krivičnog prava). Fejgin je takođe rekao da namerava da pokrene krivični postupak zbog uticanja na Gorjačeva za vreme istrage.

Ruski državljanin Ilija Gorjačev izručen je Rusiji kada se komitet Rusije se zahtevom obratio Srbiji i tražio izručenje Ilije, da bi se Ilija potom do okončanja postupka po zahtevu Rusije nalazio 8 meseci u srbskom zatvoru.

Ilija Gorjačev, istoričar, balkanolog, savetnik deputata u Ruskoj dumi, koji je za rad o položaju SPC u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941-44. godine dobio povelju od Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Alekseja Drugog je takođe radio kao novinar i dopisnik za nekoliko medijskih kuća kako u Rusiji, tako i u Srbiji. Boravio je na Kosovu pet puta i intervjuisao osobe u dijapazonu od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Jeremića pa do Edite Tahiri, kao i što je izveštavao i o položaju Srba na Kosovu, kao i Srbima u Republici Srbskoj.

Ilija Gorjačev je 2002. godine osnovao organizaciju "Ruski obraz" koja je štampala  časopise, dovodila u Rusiju srpske muzičke grupe. Zapamtili smo ih i po akcijama za podršku Srbije, na primer osujećivanjem moskovske projekcije filma Anđeline Džoli "U zemlji krvi i meda", kada je u znak protesta protiv antisrbskog usmerenja filma bio postavljen plakat „Ubijeni Srbi? Ne, nismo čuli“.