Da li će iz Ukrajine doći „evropsko proleće“

29. januara analitičar lista Guardian Šimus Miln je na sledeći način prokomentarisao stav NATO u vezi s događajima u Ukrajini: „Sve sumnje u to da su napori EU da „isprosi“ Ukrajinu tesno povezani sa zapadnom vojnom strategijom danas je rasejao generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji je izjavio da bi nerealizovani sporazum s Ukrajinom predstavljao „moćan stimulans za evroatlantsku bezbednost“.

Sporazum između EU i Ukrajine je sad životno neophodan i NATO-u. Najnoviji ratovi na Istoku su bili neuspešni, nepopularni i veoma skupi. Njihov završetak je pojačao tendenciju smanjenja budžeta odbrane u evropskim zemljama. A prisustvo NATO u Ukrajini će biti ekonomski opravdano. U toku ekspanzije na istok Evrope uslovi sporazuma s novim članovima i partnerima u odbrambenoj sferi finansijskim i ekonomskim strukturama EU tradicionalno garantuju osvajanje novih tržišta i resursa, potiskivanje spoljašnjih i gušenje lokalnih konkurenata.

Međutim, u jeku beskrvnih bitaka za nove zemlje evropski stratezi, čini se, gube iz vida glavni zalog svake pobede – sigurnu pozadinu. Vojska diplomata i činovnika nezadrživo stremi ka istoku lakomisleno ostavljajući iza sebe zemlje koje su do nogu potukle transnacionalne korporacije i banke. Njihovi narodi su se nadali čudu, ali su siromašne zemlje i dalje ostale siromašne. Njihovi građani sad EU nazivaju „Frankogermanija“, a sebe smatraju „Evropljanima drugog reda“. Nisu svi spremni da se pomire s takvom situacijom. Žestoki sukobi između policije i učesnika u manifestacijama koje veoma lične na kijevske, u celoj Evropi su se odvijali mnogo pre ukrajinskih.

Međutim, najopasnija sličnost je u nečem drugom. Kao i u Ukrajini, u talasu narodnog nezadovoljstva u mnogim evropskim zemljama su isplivali populisti i nacionalisti. Prvi obećavaju neverovatno brzo rešavanje svih problema, drugi određuju neprijatelje i metode za ostvarivanje ciljeva. Metode radikala su poznate. U Ukrajini su potrebna rešenja od vlasti izdejstvovali „Molotovljevim koktelima“ i osvajanjem administrativnih zgrada.

Na stvarne opasnosti žarkog „evropskog proleća“ u intervjuu za Spiegel je još u martu prošle godine upozoravao bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker. On je sadašnju radikalizaciju raspoloženja uporedio s 1930-im godinama i upozorio je: „Demoni nisu bili isterani, oni samo spavaju.“ Po njegovim rečima, „svako ko smatra da je večno pitanje rata i mira u Evropi konačno sahranjeno, možda čini kobnu grešku“.

Sudeći po svemu, upravo takvu grešku čine evropske vlasti žureći da realizuju još jedan sporni geopolitički projekat. Otvoreno podržavajući radikale i nacionaliste na „ukrajinskom frontu“, neizbežno bude sopstvene „demone“.

Ipak, rukovodstvo EU verovatno smatra da sve unutrašnje probleme Evrope mogu da reše finansijski organi. To su Evropska komisija, Evropska Centralna banka i MMF. Njihov savez je zbog nečega nazvan ruskom rečju „Trojka“. Ruska „trojka“ su kola u koja je upregnuto troje konja za brzo putovanje na dugim razdaljinama. Evropska „trojka“ ne može da se pohvali brzim kretanjem i očiglednim pobedama. Teška kola za rešavanje evropskih problema kreću se vrlo sporo. Da li će probuđeni evropski „demoni“ čekati „hepi-end“?

U stepi se kod ukrajinskog grada Kahovke nalaze bronzana kola – „trojka“, ali s mitraljezom . To je sećanje na borbe iz građanskog rata. On je takođe bio prouzrokovan ignorisanjem unutrašnjih problema radi osvajanja spoljašnjih pobeda. Ne bismo želeli da radi odbrane evropske ekonomije od domaćih „demona“ na preterano smelu evropsku „trojku“ jednog dana takođe mora da se postavi mitraljez.

Vadim Ferosivič,