Insekti spasavaju civilizaciju od gladi

Rešenje globalne prehrambene krize mogu da budu insekti. Stručnjaci Svetske organizacije za hranu UN uporno nude ljudima da se hrane insektima i da njima hrane domaće životinje.

Dokazano je da bube, pčele i njima slični insekti, mogu sasvim da zamene meso, pošto sadrže mnoštvo korisnih makro i mikroelemenata. Tim povodom FAO poziva sve da prelaze na dati vid hrane. Radi toga nudi se da se u državama gde nije ustaljena ovakva prehrambena kultura uvode specijalizovani restorani ili bar da se uključi u meni nekoliko jela od insekata i njihovih čaura. Ipak na masovni pozitivni odaziv inicijativa ne nailazi. Savremeni čovek pre voli da dobija bioaktivne supstance u tabletama, nego da jede muve i leptie, smatra lekar dijetolog Julija Čehonjina.

- U zemljama gde ovakva hrana nije tradicionalna, ova ideja neće naići na podršku. Zato što nauka o ishrani ne stoji u mestu. Sada se aktivno sintetišu novi prehrambeni proizvodi sa bogatim sastavom aminokiselima, vitamina i minerala. Njihova proizvodnja, realizacija i estetsko-gastronomska svojstva će biti mnogo traženija nego insekti. Ne treba se vraćati unazad na neka prvobitna vremena, kada su ljudi jeli praktično sve što se kreće. Nesumnjivo, u nekim zemljama ove tradicije do sada postoje. Ali budućnost je ipak na visokim tehnologijama.

Ljudi jedu insekte od davnina. U jednoj od tri knjige drevnih Maja koju je dešifrovao ruski naučnik Jurij Knorozov, razmatra se ukus prolećnih gusenica. Zatim su u Americi ovi recepti bili zaboravljeni. Međutim, sada tamo pokušavaju da preporode kuhinju epohe pre Kolumba, govori ekspert u oblasti gastronomije Andrej Kuspic.

- U Meksiku prave kotlete od vodenih muva. Love ih, suše, melju, mešaju sa jajem i paprikom i dobija se kotleta crne boje koja je vrlo ukusna. Za Ruse to deluje vrlo čudno. Ali, na primer, još u 19. veku lobsterima i rakovima hranili su zatvorenike. Radi se o tome što ih je bilo u izobilju, riba je bila na ceni, a rakovi su smatrani nečistom hranom. A sada je to kulinarska raskoš.

Radi se o psihološkoj percepciji, smatraju eksperti. Za nekoga je buđav sir specijalitet, a za nekog užasna gadost, koja može da izazove dijareju. Tako je i sa insektima: neko zeleni samo pri pomisli da ovo stvorenje sa brkovima i pipcima može da se jede, a neko ne vidi principijelnu razliku između kozica i skakavaca.

Između ostalog, u svetu insekte sve češće uključuju u sastav različitih jela. Evropljani su već odobrili picu sa svicima i burgere sa cvrčcima. Sasvim je verovatno da će uskoro insekti postati isto tako moderni kao i plodovi mora. Samo u tom slučaju cena muva i gusenica može da skoči. Tada osnovna ideja FAO – da reši pomoću insekata globalnu prehrambenu krizu – sama po sebi će otpasti.

Natalija Kovalenko,