Lopov mora ležati u zatvoru, čak i ako je on bankar iz EU

Evropski parlament je odobrio paket dopuna zakona o zloupotrebama na finansijskim tržištima, koji predviđa i zatvorsku kaznu za bankare- prevarante. Ovo nije nov zakon.

Jednostavno, bankarski lobi Evrope na poslanike vrši pritisak, pa se razmatranje ovog zakona rasteže već 3 godine. A čak ako poslanici u Strazburu i usvoje novi zakon, on neće odmah stupiti na snagu. To takođe ne znači i da će se bankari odmah početi da se „ponašaju pristojno“.

Gotovo je poražavajuće koliko smelosti imaju poslanici Evropskog parlamenta pred predstojeće izbore. U maju će se ponovo birati čitav strazburški korpus. Poslednji put on se menjao 2009.godine. Ipak, Evropljani su do te mere nezaodovljni time šta rade njihovi izabranici, da obećavaju da će se nakon izobra sastav parlamenta kardinalno izmeniti. A uz to 89% Evropljana, prema rezultatima ankete koju je sprovela agencija YouGov smatraju da bankari- prevaranit moraju da sede u zatvoru.

Novi opšteevropski zakoni otvaraju za ovo takvu mogućnost. Smatra se kriminalnim delom promena procentnih stavki, damping dogovori na tržištu, odavanje insajderskih informacija. Za manipulacije i spekulacije sa banskarskim stavkama može se dospeti iza rešetaka i to na čitave 4 godine. Za odavanje strogo poverljivih informacija predviđena je kazna od 2 godine. A na sve to još i kazna u iznosu od 5 miliona evra.

Zloupotrebe i mahinacije bankara i berzanskih trgovaca, nikuda nisu nestale, govori član Evropskog parlamenta iz Britanije, zamenik Ekonomskog i finansijskog komiteta EP Arlin Mekartni. U vreme krize i nakon nje finansijskih spekulanata ima previše i trebalo bi promeniti pravila, smatra Arlin Mekartni:

Došlo je vreme da se pravila koriguju i da se ona pooštre. Poslednjih godina vidimo isuviše transnacionalnih finansijskih mahinacija, a ne samo narušavanje pravila na finansijskim tržištima nekih konkretnih pojedinih država. EU sada istražuje transnacionalno krivično delo, koje se dogodilo istovremeno u 7 država. Tamo je radila čitava sprega prevaranta. Same članice se pojedinačno ne bi izborile.

Nove mere predviđene zakonom mogle bi da stupe na snagu 2016.godine. To je naravno, sasvim u redu, iako pomalo kasno. Problem je u tome, što ovaj zakon nakon usvajen na evropskom nivou, potom moraju da potvrde i nacionalni parlamenti i da ga implementiraju u sopstveni krivični zakonik. A to iziskuje vreme. Još je neizvesno ko je uopšte spreman da primenjuje nova pravila. Tako da novi opšteevropski zakon- je po svoj prilici, određeni skup pravila za dobrovoljnu primenu. Sve zavisi od toga ko će ga uzeti kao osnovu za adaptaciju nacionalnog zakonodavstva. A inače, nacionalna zakonodvstva u vezi sa bankovskim mahinacijama u EU prilično različito tretiraju dati problem.

Nekada davno stari Henri Ford bio je u pravu kada je rekao: „Ako bi ljudi znali kako funkcioniše bankarski sitem, revolucija bi izbila koliko sutra“

Andrej Fedjašin,