JAVNOST

Piše Gostimir T. Popović, vojnopolitički analitičar
prota49@yahoo.com   www.gtp.ovde.com

Vrlo često pominjan termin “javnost” postaje veoma aktuelan za godinu koja je tek došla (2009. godine) posebno za Republiku Srpsku i njeno okruženje, gde se odvijaju turbolentni politički, ali i drugi procesi od značaja za mir, razvoj, a neki bogami i za opstanak.

Javnost, u opšte političkom smislu, predstavlja pojam koji označava;
 
a)    nebrojenu masu pojedinaca – gradjana koji imaju relativno trajan i aktivan odnos prema svim političkim zbivanjima u odredjenom društvu. Oni taj svoj odnos izražavaju preko svojih plitičkih stavova i političke volje koju na manje više demokratski način ispoljavaju u političkoj praksi.

b)    Sferu društvenog života koja je različita od privatne sfere qudskih aktivnosti. Javnost u ovom smislu predstavlja i društveno polje političko socijalnih interakcija medju pojedincima i društvenim grupama u procesu javne komunikacije sa nosiocima izvršnih funkcija u sistemu.

Kada opšteteorijske postavke prevedemo na praktični jezik svakodnevnih aktivnosti dolazimo do stanja u kome vrlo malo faktora poštuje teoretska određenja a neki rade baš suprotno od toga što nauka, iskustvo i potrebe nalažu.

Konkretno, u procesu famoznih ustavnih promena ili reforme ili ko zna koji će sve termin da upotrebe,  za koje sada i vrapci na grani znaju da je cilj, svih iz Federacije BiH, mnogih iz zajedničkih organa i ogromne većine činovnika raznih međunarodnih organizacija i snaga, da kroz nestanak ustavnih ovlašćenja nestane i sama Republika, a verovatno i narod kao njen tvorac i najbitniji element.

U ovom poslu, pored mnogih, iskristalisala su se četiri faktora;
1. Republika Srspka,
2. Predstavnici dva ključna naroda iz Federacije BiH,
3. Predstavnici medjunarodnih organizacija i snaga te
4. mnogobrojne nevladine organizacije svih oblika i provenijencija.

U odnosu prema javnosti prisutna su dva potpuno oprečna odnosa koja se izražavaju prema karakteristikama koje su veoma vidljive i jasne svima koji imaju i malo volje da sagledaju realno stanje;

Prvo, Republika Srpska je ovaj proces, teškom mukom, vratila u institucije sistema koje jasno i bez dvoumljenja realizuju političku volju. Organizaciono je sve definisano od nosilaca posle, preko odgovornosti ali i obaveze konsultovanja i obaveštavanja javnosti.

Drugo, predstavnici političkih i svih drugih krugova iz Sarajeva uz zdušnu asistenciju grupacije mađunarodnih predstavnika i snaga, nevladinih organizacija i raznih pojedinaca sve čine da ovaj proces završe podvalom o ispunjavanju nekih “principa evropske unije” a kojih u Uniji ni praktično ni teoretski jednostavno nema.

U sve ovo se upetljao, kao i mnogo toga do sada njegovo veličanstvo Visoki, čiji predstavnik za štampu napravi veoma značajan doprinos negativnom odnosu prema javnosti (ko zna koji put). Ali ne samo prema javnosti već i prema osnovnim pravilima organizacije rada u procesu donošenja odluka. Pozivanje (nasamo) predstavnika političkih partija u “prostorije” kod visokog i naglasak da se neće saopštavati šta se radi (čitaj domunđava), je školski primer kako ne treba da se radi, što samo potvrdjuje da niko nije proverio nivo znanja kod visokog i oko njega.

Rad političkih faktora i institucija sistema u Republici Srspkoj, za razliku od Sarajeva i raznih visokih i niskih predstavnika, predstavlja školski primer kao se realizuje proces donošenja odluke zasnovan na političkoj volji, demokratskim principima i u skladu sa savremenom organizacijom rada.

Možda bi bilo dobro da na ovu, ali i druge teme, institucije Republike Srspke pozovu na besplatnu obuku (ili kako bi oni rekli edukaciju) predstavnike međjunarodnih organizacija i snaga, ali u znak dobre volje i političke faktore iz Federacije BiH. Sigurno bi imali mnogo toga da nauče, naravno ako hoće.