Alpsko granje na evropsku vatru

Prošle nedelje, 9. februara, na opštem referendumu povodom ograničenja migracije većina švajcaraca, mada i neznačajna - 50,3%, izjasnila se za uspostavljanje kvota za imigrante koji dolaze u zemlju da traže posao, između ostalog iz redova građana EU.

Švajcarska je rekla: „Ma nek se nosi ta EU!“ Takav ne baš politkorektan naslov odabrao je švajcarski Tages Ancajger uz komentar posvećen rezultatima referenduma. Temu nastavlja komentator Glasa Rusije Oleg Severgin.

Pravde radi da istaknemo da Švajcarska nije član EU, ali do sada između Brisela i Berna važili su sporazumi o zoni slobodnog kretanja i trgovine. Bojazni švajcaraca, mada ne svih, povodom najezde stranaca mogu u mnogome da se razumeju. Eksperti podsećaju danas da je masovni priliv migranata započeo posle Drugog svetskog rata. Tada su to istina bili niskokvalifikovani radnici prvenstveno iz zemalja južne Evrope. Do danas od 8 miliona stanovnika Švajcarske skoro četvrtinu čine iseljenici iz drugih država. U traganju za poslom ovde dolazi do 90% migranata, pri tome 40% čine građani EU. Ali sada su to po pravilu kvalifikovani obrazovani stručnjaci, uglavnom iz lokomotive Evrope – Nemačke. Nemci čine ipak većinu takozvanih pograničnih jednodnevaca koji u Švajcarskoj imaju stalan posao. Čime su se kulturni i obrazovani susedi zamerili domaćinima?

Inicijativu održavanja antimigracionog referenduma dala je populistička Švajcarska narodna stranka. Ona predlaže da se ograniči sloboda kretanja ljudi, nazivajući odluku donetu tim povodom ogromnom greškom. Pristalice ograničenja tvrde da zbog stranaca u zemlji pada nivo zarade, ima manje dostupnih stanova. Osim toga, porast broja migranata, po njihvom tvrđenju, negativno se odražava na stanje zdravstva i obrazovanja, na rad javnog saobraćaja.

Između ostalog prevaga pristalica ograničenja migracije – 50,3%, u suštini je minimalna. Jer skoro polovina učesnika referenduma izjasnila se protiv inicijative desnih populista. Posebno se to odnosi na frankofone regione i oblasti gde prevladava nemački jezik. Ne slaže se sa populistima ni poslanik švajcarskgo parlamenta iz redova socijal-demokrata Andreas Gros.

- Problemi postoje, ali regulisanjem broja migranata oni ne mogu da se reše. To će dovesti do toga da visokokvalifikovani stručnjaci jednsotavno prestanu da nam dolaze, osežajući diskriminaciju. A upravo oni, pri tome u prvom redu predstavnici Nemačke, veoma su potrebni Švajcarskoj.

Uzimajući u obzir da polovina švajcarskog izvoza ide u zemlje EU, teško je reći ko će imati više sreće od održavanja referenduma. Na sastanku šefova diplomatije 10. februara u Briselu bilo je izjavljeno da u svakom slučaju EU će analizirati moguće posledice dešavanja za čitav kompleks odnosa između EU i Švajcarske.

Oleg Severgin,