Razvoj Gvatemale povezan je sa razvojem međunarodnih odnosa

Današnja Gvatemala, kolevka drevne kulture Maja, nalazi se u procesu kardinalnih promena. Ova zemlja, prevladavši vekovni kolonijalni jaram i vojnu diktaturu, poslednjih decenija prvi put u istoriji pozabavila se rešavanjem problema od kojih pati njen narod i čini to dosledno i neopozivo.

O prvorazrednim zadacima koji stoje pred zemljom, o osnovnim pravcima i rezultatima rada vlade i predsednika Ota Peresa Moline govori u intervjuu za Glas Rusije ministar spoljnih poslova Gvatemale Luis Fernando Karera:

- Naš predsednik izdvojio je tri prvostepena zadatka za ove četiri godine dok naša vlada bude na vlasti. Prvi je borba protiv gladi, problem koji je u Gvatemali vrlo akutan. Bio je razrađen plan Glad Nula. Drugi zadatak je osiguranje bezbednosti građana. Planira se da se postigne da se svi zločini, u prvom redu posebno teški, kazne po zakonu. I konačno još jedan vrlo važan zadatak je razvoj ekonomije, i za ovo vreme biznis klima u zemlji mnogo je poboljšana.

Na koji način integracioni procesi u regionu utiču na društveno blagostanje u Gvatemali?

- Projekat regionalne integracije, na primer sa Meksikom, od vitalne je važnosti za naš ekonomski napredak i poboljšanje biznis klime. Istovremeno to je vrlo važan korak u smislu regulisanja procesa migracije, koji su se pojavili u toku ekonomskog uspona između Gvatemale i juga Meksika. Mi stvaramo svojevrsni bafer kako građani zemlje ne bi odlazili u SAD, već mogli da nađu dostojni posao kod sebe kući. Jedan od glavnih zadataka centralnoameričke integracije je otvaranje dostojnih radnih mesta, kako bi naši sugrađani mogli da nađu posao u proizvodnjama koje isporučuju produkciju u zemlje Centralne Amerike.

Govoreći o regionalnim sistemima integracije, treba pomenuti Udruženje zemalja Latinske Amerike i Karipskog basena SELAK. Kako ocenjujete perspektive ove ogranizacije?

- SELAK je svojevrsna "kišobran" organizacija za latonoameričke zemlje. Ali predstoji nam još dug put, kako bismo formirali zajednički, jedinstveni prostor. Mnoge zemlje utvrđuju ekonomske, a ponekad i političke barijere, zato mi tek pokušavamo da napravimo uslove za pluralističke modele integracije, pri kojima bez obzira na razliku naših političkih i ekonomskih sistema svako od nas bi bio član tog jedinstvenog prostora. Razvoj i jačanje SELAK je apsolutni prioritet naše vlade i Ministarstva inostranih poslova.

Koji su glavni ciljevi spoljne politike Gvatemale?

- Postavljamo sebi 4 glavna spoljnopolitička zadatka. Prvi je uvećati uticaj Gvatemale u regionalnim organizacijama i na procese ekonomske integracije. Drugi je poboljšanje uslova života gvatemalskih emigranata u SAD. Kao treće, radimo na još većem zbližavanju sa zemljama Centralne i Latinske Amerike, kao i sa zemljama drugih regiona, između ostalog sa bliskoistočnom i severnoafričkim državama. U našim interesima je da izlazimo na nova tržišta i da kontaktiramo sa regionima gde do danas Gvatemala nije bila zastupljena.

Koje su perspektive rusko-gvatemalskih odnosa?

- Odnosi između Rusije i Gvatemale u poslednjih 10 godina dinamično se razvijaju. Naš prethodni predsednik Alvaro Kolom je bio u zvaničnoj poseti Rusiji, a predsednik Putin je posetio našu zemlju 2007. godine. Prošle godine sam posetio Moskvu, gde sam imao plodotvoran razgovor sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom. Rezultat sastanka bilo je shvatanje potrebe da se razvijaju bilateralni odnosi.

Uloga Rusije na međunarodnoj sceni nam se čini vrlo važnom. Nedavni proboj u regulisanju sirijskog konflikta i uspeh pregovora sa Iranom upravo je njena zasluga. I to je konkretan, realni doprinos Rusije borbi za stabilnost i mir na Zemlji. Mi podržavamo RF u većini stavova. Nedavno je Gvatemala dobila status privremenog člana SB UN, a 2012. i 2013. godine učestvovala je u njegovom radu. I sa Rusijom naši predstavnici su uvek nalazili zajednički jezik.

Anders Mir,