Mesečev katastar: buduća neophodnost?

Na Mesecu u budućnosti mogu da se pojave privatna naselja ili čak preduzeća za eksploataciju sirovina, a među vlasnicima će dolaziti do teritorijalnih sporova. Kako se to ne bi desilo, već sada treba potvrditi prava vlasništva na parcele na Mesecu i drugim nebeskim telima, utvrditi posebne zaštićene zone. Tako smatra biznismen iz SAD Robert Bigelou.

Firma Bigelou Aerospejs kojom upravlja američki biznismen, konstruiše module za stanovanje na naduvavanje. Od njih će se u perspektivi graditi u orbiti leteći hoteli za turiste. Prema zamisli Bigeloua, od delova na naduvavanje može da se sklopi mesečeva baza. Magnat se pita: ima li vlasnik takvog stana pravo na posebnu zonu, gde drugima nije dozvoljen ulaz? Isto pitanje će biti aktuelno i za vlasnika mesečevog preduzeća za eksploataciju helijuma. I tada bez izuzetnih prava na konkretnu teritoriju privatna mesečeva industrija jednostavno neće raditi.

Tumačenje je biznismen zatražio od Odeljenja komercijanog kosmičkog transporta koje spada u Federalnu upravu civilne avijacije. On pretpostavlja da bi resor mogao da odredi u svakom konkretnom slučaju veličinu zaštićene teritorije, izdavajući firmama dozvole za kosmičku delatnost. Sama postavka pitanja na pravo vlasništva van granica Zemljine orbite narušila bi Ugovor o kosmosu iz 1967. godine, ubeđen je Bigelou.

U tom međuvladinom dokumentu, zaista, postoji pravna kolizija, objašnjava zamenik glavnog urednika lista Novosti kosmonautike Igor Lisov.

- S jedne strane važi pravilo međunarodnog sporazuma u skladu sa kojim nebeska tela i njihove površine ne mogu da podležu nacionalnom prisvajanju. Sa druge, u istim dokumentima nije ništa rečeno o mogućnosti privatne eksploatacije na tim objektima.

Popust u dogovoru svojevremeno je iskoristio Amerikanac Denis Houp, koji je uputio pismo UN – ima li on pravo na svojinu na Mesecu. Činovnici su bili lenji da mu odgovore. Pola godine kasnije Houp je odlučio da mu ništa ne smeta da proglasi svojom imovinom Mesec, druge planete i zvezde i počeo je od 1980. da trguje parcelama na Mesecu. A njegov sunarodnik Gregori Nemic je izjavio da pretenduje na asteroid Eros, o čemu je obavestio razne instance. Kada je NASA 2001. godine iskrcala na Eros međuplanetarni uređaj, Nemic je uputio agenciji račun od 20 dolara za iznamljivanje. NASA je proglasila zahtev nezakonitim, ukazavši da on proističe iz pogrešnog tumačenja Dogovora o kosmosu.

Ipak, ono što bi hteo sada da čuje od američkog resora Bigelou, postaće aktualno razvojem privatne kosmonautike izgradnjom naseljenih baza i preduzeća na drugim nebeskim telima. Najverovatnije će morati da se precizira međunaordni sporazum o kosmosu, da se propiše u njemu delatnost privatnih lica. To je mišljenje akademika Ruske akademije kosmonautike Aleksandra Železnjakova.

- Privatni brodovi već lete, za sada u bespilotnoj varijanti, ali ubzro će biti pilotirani. To znači da će se i ljudi više nalaziti u kosmosu. Naravno, među njima će se pojavljivati neki pravni odnosi, kao među predstavnicima raznih kompanija. Obavezno ih treba nekako regulisati.

Najbolje je promisliti ove momente unapred, a ne u poslednjem trenutku, kada svi krenu u kosmos i počnu da se guraju laktovima, kaže ekspert. U tom pogledu, obraćanje Bigeloua federalnom resoru daće bar povod za diskusiju na tu temu.

Boris Pavliščev,