SAD ratuju za Iran

Sudbina država koje ne voli Amerika žalosna je. I prva mesta u crnom spisku Vašingtona već skoro 35 godina zauzima Iran.

Od kako su zemlje 1980. godine raskinule diplomatske odnose, mnogi smatraju da SAD žele da uklone protivnika sa lica zemlje. Ali 24. septembra 2013. godine Barak Obama je u govoru na Generalnoj skupštini UN izjavio: SAD ne žele smenu režima u Iranu. To je zvučalo čudno. Ali kako se ispostavilo, SAD ne samo da ne žele, već čine sve da se ostvare svi geopolitičke snovi Teherana.

Tako u Avganistanu, kada je Iran već bio spreman da ratuje sa zakletim protivnicima šita, talibanima i čak je objavio masovnu mobilizaciju, SAD i NATO požurili su da za njega urade taj prljavi posao. I Avganistanci sada mrze ne Iran, već SAD i Evropu, i tradicionalne sfere uticaja na zapadu zemlje pripale su Teheranu bez boja.

Sve to moglo bi da se smatra dosadnom greškom. Ali isti takav scenario uz pomoć vrlo iskusnih diplomata i špijuna već je bio odigran u korist Irana i u Iraku. Prema mišljenju docenta katedre za orijentalistiku MGIMO Šaha Mahmuda, uništivši režim Sadama Huseina, SAD su aktivno doprinele da se u Iraku pojavi proiranski šitski režim. Istog mišljenja se pridržava i poznati irački političar Ajad Alaui. Kao američki kandidat za dužnost predednika Iraka, u odlučujućem trenutku on je pronašao da su SAD dale prednost šitu Malikiju u odnosu na njega. Prema rečima Alauija, SAD su jednostavno dale zemlju Irancima. Danas je Irak iranska kolonija.

Zanimljivo je da i u Iraku, i u Avganistanu, Americi je pomogao da uništava neprijatelje Irana iranski general Kasem Sulejmani. Šef Kods-a, spoljne obaveštajne službe Korpusa straže islamske revolucije još na jesen 2001. godine organizovao je aktivnu razmenu poverljivih informacija između specijalnih službi Irana i SAD. Kako se sećao američki diplomata Rajan Kroker, tada su mu Iranci predali detaljnu kartu položaja talibana, a on njima adresu funkcionera Al-Kaide u iranskom gradu Mešhedu.

Ali u januaru 2002. godine predsednik SAD Džordž Buš neočekivano je proglasio Iran delom osovine zla. Kako se seća Kroker u intervjuu za Njujorker, samo jedna reč u predsedničkom govoru je promenila tok istorije. Ali ne u odnosima specijalnih službi dve zemlje. Ima svedočenja da je Sulejmani pomagao SAD u odabiru kandidata šita za prvu vladu iraka. I predsednik Iraka postao je proiranski raspoložen kurdski političar Džalal Talabani. Premijer je šit Nuri al Maliki.

Kada su se odnosi pokvarili, iranski uticaj je bio već tako velik da Amerikanci nisu mogli da uhapse Sulejmanija za vreme njegovog dolaska u zelenu zonu Bagdada, a kasnije su pustili zadržanog u Iraku generala iranskih specijalnih službi Mohsena Čizarija. Verovatno ne bez podrške Teherana iračko rukovodstvo je insistiralo na povlačenju trupa SAD iz ove zemlje. Kako je rekao jedan od bivših iračkih ministara, deset godina odnosa SAD i Iraka je otišlo u vetar.

Sada se isto ponavlja u Avganistanu. SAD, čini se, nisu protiv toga što Iran plaća ogromne sume rukovodstvu ove zemlje, a prvi potpredsednik Avganistana je proiranski raspoloženi šit Mohamed Fahim. Izgleda da zbog bonusa Teheranu SAD insistiraju na tome da posle 2015. ostave u zemlji svoje vojnike, kak obi efikasno nastvili da odvlače lokalne džihadiste od obračuna sa šitima.

Ali Teheranu američki vojnici u Avganistanu izgleda više nisu potrebni. Pošto ima dogovor o strateškom partnerstvu sa Irakom, i sa Avgansitanom, Iran, kao što je bilo svojevremeno u Iraku, podržava stav Hamida Karzaja da ne potpisuje sa Vašingtonom bilateralni sporazum o bezbednosti. To znači potpuno povlačenje trupa zapadne koalicije po iračkom scenariju. A možda po iranskom?

Vadim Fersovič,