MOSKVA – Ruska Federacija nije za „raspakivanje„ Dejtonskog mirovnog sporazuma – za tako nešto nema konsenzusa unutar BiH, naglasio je ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu Srni.
„Kod nekih političkih faktora u BiH, možda, postoji volja, ali nema potpunog političkog konsenzusa kao osnove za takvo delovanje. A ako toga nema, onda je to prazna priča”, navodi Bocan-Harčenko.
Bocan-Harčenko napominje da je „poznato da izvan BiH postoje određeni krugovi koji ‘ne spavaju mirno’ zato što je Republika Srbska mirna i stabilna”, i upozorava da je „moguć pokušaj mešanja u unutrašnje stvari i posredovanja s ciljem nametanja nekih rešenja”.
On ne želi da se upušta u razmatranje scenarija o „prelivanju” krize iz Federacije BiH u Republiku Srpsku, napominjujući da je bilo pokušaja izazivanja nereda i nemira u Srbskoj, ali da su vlasti preduzele mere i održale mir i stabilnost.
„Mora se istaći da Republika Srbska nije izuzetak kada je reč o ekonomskim poteškoćama i niko ne stvara iluziju da tu nema nikakvih problema. Ali, u Republici Srbskoj postoji jasna usmerenost predsednika Milorada Dodika i Vlade Srpske da rade na rešavanju socijalnih pitanja”, kaže Bocan-Harčenko.
Ruski ambasador smatra da su protesti koji se od 7. februara svakodnevno organizuju u gradovima širom Federaciji BiH – unutrašnje pitanje i da Rusija očekuje od domaćih političkih predstavnika da nađu rešenje za krizne situacije.
Bocan-Harčenko naglašava da se ne mogu povlačiti paralele između situacije u Federaciji BiH i Ukrajini, u kojoj, stiče se utisak, sporazum Viktora Janukoviča i predstavnika opozicije služi samo kao paravan koji ima za cilj da se uspostavi vlast na osnovu činjenica na terenu.
„Ruska Federacija se izjasnila za nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja”, rekao je Bocan-Harčenko i ocenio da Savet za sprovođenje mira /PIK/ ne treba da učestvuje u razrešavanju situacije u Federaciji BiH na način koji odgovara nekom izvan BiH.
On podseća da je Ruska Federacija nekoliko puta jasno stavila do znanja da je kriza u Federaciji BiH nastala u proleće 2010. godine nakon odluke visokog predstavnika Valentina Incka.
Bocan-Harčenko podseća i da Rusija nije podržala Inckovu odluku kojom je otvoren put za formiranje Vlade Federacije BiH koja je nije vodila funkcionalnosti nego ka daljem produbljivanju krize, kako ekonomske tako i odnosa unutar ovog entiteta.
„Mi smo jasno stavili do znanja da je to unutrašnji problem Federacije BiH i da PIK nije najbolji forum za razmatranje tog pitanja. U svakom slučaju, moramo voditi računa i o geografiji zbivanja, odnosno u FBiH i činjenici da je Republika Srbska stabilna”, rekao je Bocan-Harčenko.
Ruski ambasador u BiH ističe da mu nisu poznati „modeli za BiH” koje pominju visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton i komesar za proširenje EU Štefan File, a za koje je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da su – „teško ostvarivi”.
„Kada je reč o stavu Rusije, mi za sada, dok se nađe neki novi konsenzus, polazimo od toga da je ‘Dejton’, ako se ispravno poštuje, model koji obezbeđuje stabilnost i koji još ima potencijal da doprinese razvoju BiH”, navodi ruski ambasador u intervjuu Srni.
On naglašava da problem nije u Dejtonu i njegovoj funkcionalnosti, što se često čuje, već u njegovom kršenju.
Ambasador Bocan-Harčenko navodi da pažljivo prati situaciju u BiH i zaključuje da je najvažnije da ne dođe do podizanja međunacionalnih tenzija pod izgovorom nekih takozvanih „građanskih akcija”, kojima se nastoji narušiti struktura koja se zasniva na Dejtonskom mirovnom sporazumu.
