Zadatak žene da čuva mir

Žene u čitavom svetu sve češće postaju ministri odbrane. U Evropi se to doživljava kao trijumf ravnopravnosti, redovna pobeda feminističkog pokreta. Eksperti ističu: mada nisu sve žene rođene da bi se bavile vojnim poslovima, neke od njih uspevaju da konkurišu u toj sferi muškarcima.

Posle Minhenske konferencije za bezbednost, održane u februaru ove godine, veliku pažnju su izazvala ministarstva odbrane Nemačke, Norveške, Holandije i Švedske. Srećom, to je povezano ne s pitanjima bezbednosti, već s time, što su ministri odbrane tih država mlade šarmantne žene. To nisu retki primeri, kada ženama poveruju odbranu zemlje. Venesuela, Litvanija, Letonija mogu da dopune ženski odbrambeni klub. Takve tendencije imaju svoju osnovu, - ističe direktor Centra strateške konjunkture Ivan Konovalov.

- Žene su počele da sve češće zauzimaju visoke položaje u ministarstvu odbrane posle toga, kada su u zapadnim zemljama ti resori počeli da se u većoj meri bave civilnim pitanjima, dok su vojne probleme prevalili na Generalštab. Prvo, to je dobra karijera. Drugo, to nije samo dobra situiranost, već i politički renome. Osim toga, u nekim pitanjima su žene zaista donele nove vizije.

Žene u vojsci već nisu retke. Nažalost, nije im uvek lako u muškom kolektivu. Međutim, ako se savremena tendencija nastavi, uskoro ćemo videti ženu u ulozi komandanta armije. Između ostalog, ministar odbrane Venesuele Karmen Melendes ima zvanje admirala. Ne može ni svaki muškarac da prođe čitav karijerni put, kaže Ivan Konovalov.

- Da se setimo to doba, kada su vojskama upravljale legendarne kraljice. U principu su one dobro uspevale. Naprimer, poznato je da se britanska kraljica suprotstavljala rimskoj vojsci. Međutim, dok postoji moćna struktura, ona je uglavnom muška, žena mora da prođe puni karijerni put, a to je teško.

O prednostima lepšeg pola je iznela svoje žensko mišlenje kandidat psiholoških nauka, docent Instituta psihologije, sociologije i socijalnih odnosa Moskovskog gradskog pedagoškog univerziteta Larisa Ovčarenko.

Ponekad je to čak i logičnije. Emotivna žena je po prirodi majka-zaštitnica. Zato, verovatno, i prirodne, i stečene socijalne osobine postaju osnova ozbiljnih profesionalnih ispoljavanja, kada žene preuzimaju odgovornost čak i za taj posao. Inače, žena u armiji davno nije novitet. Žensku snalažljivost, elastičnost, često su koristili i koriste.

Međutim, Larisa Ovčarenko ističe da se ne sme zaboraviti ni prirodna predodređenost žena.

- Prirodni zadatak žene je očuvanje mira, porodice, očuvanje i povećanje domaćinstva. Međutim, verovatno, ipak nažalost, žena uspeva da savlada i takvo opterećenje.

Prema podacima ruskog ministarstva odbrane, u vojne škole se ove godine upisalo 200 devojaka. Kako svedoči praksa proteklih godina, žene postaju dobri veziste, prevodioci, snajperiste i obaveštajci. Žene mogu da inspirišu da se bave vojnim poslovima zaštitnice Otadžbine kao što su kneginja Olga; Antonina Pelšina, koja je u Prvom svetskom ratu dobila dva Đorđevska krsta i dve Đorđevske medalje; osnivač prvog u istoriji ruske armije ženskog bataljona Marija Bočkarjova; Heroj Sovjetskog Saveza, učesnica Staljingradske bitke pilot lovačkog aviona Lidija Litvjak i mnogi drugi.

Kira Kalinina,