Proklete knjige. Deo 2. Kraj ratovima

Postoje takvi rukopisi čije postojanje može da bude opasno po čovečanstvo. Jedan od njih nazivao se "Revolucija posredstvom nauke" ili "kraj ratovima", a njegov autor bio je ruski naučnik Mihail Filipov. Kinjga koju je uništila carska straža nikada nije bila objavljena. Koju opasnost je ona skrivala po svet?

U oktobru 1903. godine Mihail Filipov je nađen mrtav u svojoj laboratoriji. Prema legendi, uklonili su ga po naredbi cara Nikolaja Drugog. Policija je zaplenila sve papire naučnika, među kojima je bio i „prokleti“ rukopis „Kraj ratovima“. Kažu da je car Nikolaj Drugi lično proučio delo, posle toga su laboratoriju uništili, a papire spalili.

Filipov se bavio proučavanjem milimetarskih elektromagnetnih talasa i vršio je eksperimente predaje energije eksplozije na rastojanju. U pismu redakciji lista Sankt-Peterburške vedomosti rekao je:

- U ranoj mladosti sam pročitao kod Boklja da je pronalazak baruta učinio ratove manje krvavim. Od tada me je opsela misao o mogućnosti pronalaska koji bi učinio ratove skoro nemogućim... Ovih dana napravio sam otkriće čiji bi praktični razvoj faktički ukinuo rat. Reč je o načinu električne predaje eksplozivnog talasa na rastojanje koji sam izumeo, pri tome ova predaja je moguća na rastojanju od 1000 kilometara, tako da eksplozija u Peterburgu bi mogla da prenese njeno dejstvo u Konstantinopolj. Način je neobično jednostavan i jeftin. Ali pri takvom vođenju ratova na rastojanju oni faktički postaju bezumlje, i moraju da budu ukinuti. Detalje ću objaviti na jesen u memoarima Akademije nauka.

Ova publikacija je trebalo da postane 301. naučnikov rad. Rad Filipova nije bio teorijski, on je zaista napravio to otkriće. I da je uspeo da objavi svoje istraživanje i da su ga iskoristili u Prvom svetskom ratu, moguće da bi svet očekivala katastrofa.

- Mogu da izazovem snopom kratkih talasa čitavu snagu eksplozije. Eksplozivni talas u potpunosti se prenosi duž nosećeg elektromagnetnog talasa i na taj način dinamit aktiviran u Moskvi može da prenese svoje dejstvo u Konstantinopolj, pisao je u jednom od pisama.

Tako da je Nikolaj Drugi spasao čovečanstvo od pobigije, naredivši da se uništi Filipov i njegovi radovi. Kako je istakao Žak Berže u svom radu Proklete knjige,

- Pronalazak Filipova, da su ga iskoristili vojska ili revolucionari, spada po meni u one koji mogu da dovedu do potpunog uništenja civilizcije. Otkrića takve vrste treba da se nalaze pod najstrožom kontrolom.

Neobična ličnost Mihaila Filipova izaziva veliko intresovanje: naučni popularizator, naučnik, pisac, eksperimentator i ubeđeni revolucionar, nalazio se pod polcijskim nadzorom od ubistva cara Aleksandra Drugog. On je sastavio trotomni Enciklopedijski rečnik i osnovao prvi u Rusiji ozbiljni naučno-popularni časopis Naučni pregled, preveo na francuski Osnove hemije Mendeljejeva i objavio rad Konstantina Ciolkovskog "Istraživanje svetskih prostora mlaznim uređajima". Filipov je bio obdaren neverovatnim umom koji je mogao da radi na spoju mnogih nauka i da ih sintetiše. Prokleti rukopis bio je ključ za savremena otkrića, ali mogao je da bude uzrok mnogih smrti.

Ana Fjodorova,