SAD će udariti po Rusiji Bliskim Istokom

Moguća primena sankcija protiv Rusije od strane SAD i drugih zapadnih zemalja negativno će se odraziti na regulisanje čitavog niza međunarodnih problema.

To je priznao državni sekretar SAD Džon Keri na raspravama u komitetu za asignacije predstavničkog doma Kongresa. On je precizirao da ima u vidu između ostalog nuklearni problem Irana, unutrašnji oružani konflikt u Siriji i normalizaciju situacije u Avganistanu. Rusija je postigla bitne rezultate u pregovaračkom procesu o Siriji i Iranu, pomaže SAD u Avganistanu. Šta čeka ove regione u slučaju pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona govorimo u prilogu Glasa Rusije.

Prema mišljenju saradnika Centra za arapska istraživanja Instituta za orijentalistiku RAN Borisa Dolgova, prekršivši međunaordne norme i stavove sopstvenog ustava i podržavši nasilno zauzimanje vlasti u Ukrajini, SAD su dovele Rusiju u položaj kada je ona primorana da zauzima žestok stav.

Sa druge strane, Obama ima samo dve varijante razvoja događaja: zajedno sa Rusijom i Kinom da traži kompromis ili da istom silom pokuša da svrgne režim Asada. U tom slučaju svi napori Rusije poslednjih godina biće uzaludni, smatra profesor katedre za orijentalistiku MGIMO Sergej Družilovski.

- Ako Asadov režim padne, Rusija će snositi ogromne gubitke. To je i baza ratne mornarice u Siriji, i cevovod preko Katara i Sirije u Evropu, koji će biti ogromna konkurencija Rusiji, pošto je jeftiniji po početnoj ceni nego ruski. Priključivši Alžir i druge zemlje, Zapad može na izvesno vreme da istisne Rusiju sa evropskog gasnog tržišta.

Naravno, za sada nema nikakvog gasovoda iz Katara u Evropu. Ipak on će moći da se izgradi u slučaju pristupa razorenoj Siriji za godinu ili dve. Osim toga, po nekim podacima, kod obala Sirije su pronađene velike zalihe nafte, što može biti pravi razlog napada na Damask.

Čime može da odgovori Moskva? Ona ima relevantan adut – Avganistan. Preko ruske teritorije ide veliki deo tereta SAD u ovu zemlju. Prilikom povlačenja američkih trupa tranzit će takođe krenuti preko Rusije. Prema mišljenju Borisa Dolgova, u slučaju donošenja sankcija proti Rusije ona može da pooštri i politiku na svojim južnim granicama.

- Uloga Rusije raste u rešavanju avganistanskog konflikta. Rusija može da pokloni više pažnje sopstvenoj bezbednosti uz učešće u rešavanju avganistanskog konflikta. Tačnije ne obraćajući pažnju na interese drugih zemalja, pre svega SAD.

Osim toga, Moskva može da proširi i ekonomsku u vojno-tehničku saradnju sa Iranom, što se neće dopasti Zapadu.

Postoji čitav niz momenata koji navode Zapad da pomisli o međunarodnoj komponenti sankcija protiv Rusije. Na primer, ne treba zaboravljati da je Moskva faktički izašla u susret Obami sa predlogom o razoružanju Sirije i likvidacije njenog hemijskog oružja, podseća Sergej Seregičev. Ni Vašingtonu nije povoljno da ruši sva dostignuća u tom pravcu.

- Amerikanci teško da će prelaziti sa reči na dela. Mislim da se oni mole da ne dobiju priliku da pređu sa strašne retorike na strašna dela. Dovoditi svet na ivicu trećeg svetskog rata zbog ukrajinskih nacionalista, to je previše. Praksa pokazuje da Amerikanci ne mogu sami, čak oslanjajući se na svoje saveznike iz NATO-a da uvedu red ni u Avganistanu, ni u Iraku i tako dalje. Ne može se mahanički preneti demokratija iz jednog dela sveta u drugi.

Džon Keri ne može da ne daje oštre izjave, smatra Boris Dolgov. Inače demokratska administracija SAD koja odlazi biće u očima svojih pristalica i protivnika vrlo slaba, i demokratama će biti vrlo teško ponovo da osvoje poverenje. Zato pravila igre sračunate na javno mnjenje unutar Amerike diktiraju da se istupa na krimsku temu i preti Rusiji raskidanjem sporazuma o Siriji i Iranu.

Ksenija Fokina,