Koji novac je bio u opticaju na Balkanu pre evra

S osnivanjem umesto SFRJ novih nezavisnih država – Slovenije, Hrvatske, "Bosne i Hercegovine", Makedonije – svaka zemlja je odmah počela da koristi sopstveni novac. Slovenci su uveli tolar (1991), Hrvati – kunu (1994), Srbi u Republici Srbskoj - srbski dinar, a posle rata u bivšoj BiH uvedena je – konvertibilna marka (1998), a Makedonci – novi dinar.

Od 1. januara 2007. godine Slovenija je zvanično stupila u zonu evra. I premda niko osim Slovenaca nije zamenio nacionalnu valutu evrom na Balkanu svi bez izuzetka «strasno vole» evropsku valutu i više vole da «ispod dušeka» ne čuvaju nacionalni novac, već zvanične novčanice EU.

A u vreme SFRJ glavna valuta u zemlji nije bio jugoslovenski dinar, već nemačka marka. Po različitim podacima, stanovništvo velike Jugoslavije je u rukama imalo preko 50 milijardi maraka. Poređenja radi, pred raspad zemlje, 1991. godine, zvanične devizne rezerve su bile trostruko manje. Zbog nezadržive inflacije ljudi su panično kupovali nemačke marke i štedeli za „crne dane“. Oni su nastupili s početkom građanskog rata 1991. godine. Posle toga se jugoslovenski dinar pretvorio u staru hartiju.

Nedavno su balkanski numizmatičari otkrili da je u srednjem veku Bosna i Hercegovina imala sopstveni novac koji je sad stekao veliku vrednost. U vreme Ilira koji su na Balkanu gospodarili pre 2500 godina u opticaju je bio grčki novac. U zamenu za oružje, nakit i posuđe preci sadašnjih stanovnika Bosne su davali zlato, srebro i druge dragocene metale kojih je ovde tada bilo u izobilju. S dolaskom Rimljana na Balkan 500 godina su u opticaju bile srebrni i zlatni novčići koji su kasnije nazvani dinarius.

Sloveni su se na Balkanu pojavili sredinom V i početkom VI stoleća i pet vekova su koristili vizantijsku valutu. Zatim je nastupilo vreme mletačke vladavine i trgovine s Dubrovačkom republikom, glavnim partnerom Bosne. Srebrni dinar težak skoro dva grama dugo vremena je bio glavna moneta za razmenu. Bosna je bez straha otvarala svoja tržišta stranoj valuti – egipatskoj, sicilijanskoj i drugima, trgovala je s celim Mediteranom.

Svaki novi vladar se trudio da ovekoveči sebe kujući novac sa sopstvenim portretom. Međutim, sav novac je nosio naziv dinar. U kraćem periodu za vreme vladavine kralja Tvrtka I (1353-1391) kovali su se groševi i dukati. Dukati su pravljeni samo od srebra i zlata bez bilo kakvih primesa. Falsifikatori novca su nemilosrdno kažnjavani – kralj je imao monopol i nije dozvoljavao nikakvu konkurenciju.

Najpoznatijim i vrlo skupim među numizmatičarima se i danas smatra zlatnik Stjepana-Tvrtka I, iskovan 1377. godine. On je bio težak tačno 14,5 grama. Odmah nakon što je pušten u opticaj praktično je ceo razgrabljen. Kako i ne bi – čisto zlato debljine jednog milimetra! Ostalo je samo nekoliko primeraka zlatnika kralja Tvrtka I čija vrednost dostiže i 100.000 evra.

Vreme će pokazati koliko će na Balkanu za 10 godina vredeti evro koji je danas tako omiljen na Balkanu.

Konstantin Kačalin,