Proklete knjige - deo 3 - Eskalibur

Mi smo navikli da smatramo da su sve proklete knjige stvari davno minulih dana. Ali i u naše dane takvi tekstovi postoje. Postoji legenda da po morima i okeanima plovi veličanstvena jahta, da je čuvaju ljudi naoružani do zuba, gde se u sefu čuva opasna knjiga koja može čoveka da liši razuma – Eskalibur.

Ova zagonetna knjiga je vezana za Amerikanca Rona Habarda, koji je smislio dianetiku i sajentologiju. Habarda su optuživali za veze sa đavolom i onostranim silama, za kontakte sa došljacima iz drugih svetova. Tobože sva njegova tajna znanja i njihove neobične mogućnosti opisane su u knjizi Eskalibur, o kojoj kolaju legende, ali niko ne zna da li ona zaista postoji. Moguće da je njen naziv vezan za legendarni mač kralja Artura, kojem su često pripisivali volšebna i mistična svojstva.

Neobičnu popularnost Habard je osvojio romanima u žanru naučne fantastike. Najbolja njegova dela su bila napisana pre drugog svetskog rata. To su bili avanturistički, lirski, kriminalistički romani, vesterni, scene za filmski studio Kolambija pikčrs.

Zatim se sve naglo promenilo. Posle rata Habard je stvori dianetiku – svojevrsnu psihoanalizu, smišljenu za potčivanjavanje psihike Amerikanaca. On je ulivao sledbenicima da je nesvesno nepotrebni deo ljudske psihe, koji navodi na nepravilne postupke. Čovek koji se izbavi od nesvesnog pomoću vežbi postaje „čist“. I slobodan od raznih nepotrebnih kompleksa, on treba da postane klica novog bića bliskog nadčoveku. Prvo je Habard oprobao svoju metodiku na ženi. Kada je postala „čista“ ona je zatražila razvod i dobila ga. Zatim se latio jednog od svojih prijatelja koji, čim je postao „čist“, ubio je svoju ženu i izvršio samoubistvo. Bez obzira na takve strašne priče dianetika je stekla ogromnu popularnost. 1955. godine Amerikanci su joj se okretali već u hiljadama.

Posle toga Habard je smislio novu „savršenu“ nauku – sajentologiju. Između ostalog govorio je njenim sledbenicima o svojim prethodnim egzistencijama koje su vezane za veliku galaktičku civilizaciju, a čovečanstvo je samo njen klon.

Kvintensencija novog učenja je postala knjiga Eskalibur. Za razliku od drugih tekstova koji se tiču religioznih teorija, Eskalibur nikada nisu štampali, već krili. Neverovatno, ali ona je uticala na razum poklonika učenja isto kao ranije dianetika. I tako su svi autorovi prijatelji koji su pročitali ovaj tekst poludeli, i nikakve klinike nisu mogle da im pomognu. Ali ne zna se ne samo koja su informacije položene u taj tekst, već ni šta je postalo podsticaj da ljudi koji ga čitaju polude: da li su oni poludeli samo od knjige ili su vršili nad sobom neke eksperimente? O Eskaliburu kolaju legende, ali niko ne zna da li on postoji zaista. Moguće da je naziv knjige vezan za legendarni mač kralja Artura, kojem često pripisuju volšebna i mistična svojstva. A svedočenja onih koji su zaista držali u rukama ovu prokletu knjigu nisu pronađena.

Širenje sajentologije koja je postala svojevrsni religiozni pokret izazvalo je veliku zabrinutost u svetu. Mnoge zemlje je smatraju sektaštvom opasnim po život. Sajentologe optužuju za manipulacije sa ljudskom svešću, pokušaje da potčine sledbenike nove religije svojoj kontroli, da upravljaju njihovim postupcima na rastojanju i u težnji da uspostave svoju vladavinu nad svetom.

U Rusiji neki Habardovi radovi su bili uneti na spisak ekstremističke literature. Prema rešenju Moskovskog oblasnog suda iz 2011. godine, knjiga Šta je to sajentologija? uključena je u spisak ekstremističkih materijala i zabranjena na teritoriji Ruske Federacije.

Ana Fjodorova,