Posledice abortusa po zdravlje žene

Nasilni prekid trudnoće, pored ogromnog mnoštva tzv. ljudskih prava, predstavlja jedan od najozibljnijih uzroka raspada porodice, ali ništa manje i raspada zdravlja žene. Retko ko da, posle “rešenja neočekivanog problema’’ razmišlja o tome šta to “rešenje’’ donosi i kakve posledice ostavlja po telesno zdravlje žene. A razoreno telesno zdravlje samo je prva stanica na putu razaranja čitave ljudske ličnosti.

 

Brojnost i složenost činjenica i obrazloženja koja se odnose na posledice veštačkog prekida trudnoće po zdravlje žene su sama po sebi dovoljna za jednu knjigu, te stoga prevazilaze okvire ovog, u suštini ”džepnog” izdanja. Zato ćemo se ovde usresrediti na suštinu problema. Posledice se dele na fizičke, psihičke i postabortivni sindrom. Fizičke posledice su brojne, stoga navodimo najčešće:
 

 

 

Postabortivni sindrom je vrsta posttraumatskog stresnog poremećaja koji se javlja kod određenog broja žena koje su veštački prekinule svoju trudnoću. Svi postraumatski stres sindromi, bez obzira na uzrok, se manifestuju u vidu psihološke disfunkcije usled traumatskog događaja. Ova disfunkcija nadvlađuje normale odbrambene mehanizme ličnosti, dovodeći do osećanja intenzivnog straha, bespomoćnosti i zarobljenosti, pa čak i gubitka kontrole nad sopstvenim postupcima. Rizik da se neki doživljaj prihvati kao traumatski se povećava u situacijama kada je on povezan sa fizičkim ili seksualnim nasiljem. Glavni simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja su hiperuzbuđenje, intruzija i konstrikcija. Hiperuzbuđenje se karakteriše napadom anksioznosti, iritabilnošću, eksplozijom gneva ili besa, agresivnim ponašanjem, teškoćama u koncentraciji, poremećajima ciklusa budnost-spavanje, i psihološkim reakcijama u situaciji koja podseća na traumatsku situaciju (npr. tahikardija i znojenje prilikom pregleda kod ginekologa). Intruzija je ponovno doživljavanje traumatskog događaja u nenadanim situacijama. Simptomi intruzije u PAS-u su: stalno razmišljanje o abortusu i nerođenom detetu, noćne more, intenzivan strah, anksioznost i osećaj krivice, obično svake godine na dan učinjenog veštačkog abortusa. Konstrikcija je u suštini razvoj izbegavajućeg ponašanja, tj. pokušaj da se izbegavaju ljudi, mesta ili osećanja vezana za prekid trudnoće, a u cilju negiranja istog.

 

Potpuno je nerazumljivo zašto se danas tako malo pažnje posvećuje ovim posledicama kada se zna da je porodica osnovna ćelija društva i da celokupna problematika porodice sledstveno odražava na društvo.