Nestali Boing traže u Uzbekistanu

Nestanak aviona Boing-777 iznad Južnog kineskog mora rađa nove verzije i pretpostavke. Odsustvo činjenica navodi na pojavu raznih i u različitoj meri realnih hipoteza: od pada do otmice od strane vanzemaljaca. Sada se u traganju za avionom koji je iznenada nestao sa radara 8. marta pojavio novi obrt.

Kako saopštavaju singapurski mediji, nekoliko minuta pošto je avion preneo poslednji signal o svojoj lokaciji, tajlandski radar je detektovao neidentifikovanu letelicu koja je okrenula na sever i posle toga nestala sa radara. To je još jedan dokaz da je avion bio otet, smatra generalni direktor kompanije Alijansa avijacionih tehnologija Avintel Viktor Prjadka.

- Svi govore o tome da je avion bio otet. Piloti ili oni koji su preuzeli upravljanje imali su mogućnost da isključe sisteme veze koji bi omogućili da se kontroliše udaljavanje aviona od aerodroma. Treba tražiti na aerodromima. Kada bi to bili terorosti, oni bi se potrudili da ga unište što je moguće pre. A ovde ispada da je bio otet i da je mogao da sleti na neki aerodrom.

Istina, tako veliki avion veličine fudbalskog terena nije lako sakriti. Ali malezijske vlasti ne gube nadu da ga nađu na nekom dalekom i zaboravljenom aerodromu. Za pomoć su se već obratile vlastima 25 zemalja. Među njima su Australija, Pakistan, Uzbekistan i Kirgizija. Mada je takva teorija u najmanju ruku neobčna, smatra predsednik fonda Partneri civilne avijacije, zaslužni pilot SSSR Oleg Smirnov.

- To čudi zato što da se doleti do Kazahstana, Uzbekistana, Kirgizije, treba preći vazdušni prostor ne jedne zemlje, koji se takođe kontroliše radiolokacionim uređajima. I drugo: jedino slabo mesto kod aviona je veličina gorivnih rezervoara, ona nije beskrajna. Teško da bi za takvo rastojanje bilo dovoljno goriva.

Među ostalim dokazima da je avion bio otet saopštava se da posle gubitka veze sa avionom Boing je mogao još izvesno vreme da se nalazi u vazduhu. Poslednji signal koji su zabeležili kosmički sateliti bio je dobijen sedam sati posle nestanka aviona sa ekrana radara. Uliva nadu to da prvih sati posle nestanka aviona nekim putnicima je moglo da se telefonira, istina niko nije uzeo slušalicu. Ali ipak situaciju treba ocenjivati trezveno, kaže Oleg Smirnov.

- Hteo bih da izmislim, da se nadam da su ljudi živi, makar jedan. Ali kada bi postojala najmanja mogućnost, makar u polusvesnom stanju bar neko bi obavezno uspostavio vezu. Takav pokušaj nije učinio niko. To govori da se sve završilo fatalno. A uzrok treba utvrditi, prvo avion treba naći.

Kako se seća pilot, sličan slučaj u međunarodnoj avijaciji je već postojao. 2009. godine francuski avion 215 sa putnicima iznenada je nestao sa radara. Signal je nestao kad je avion leteo nad Atlantikom. Delovi aviona i crne kutije nađene su na dnu okeana tek dve godine kasnije.

Marija Baljabina,