Stare slike o zlim Rusima

Poznati publicista, pisac i izdavač Jakob Augštejn objavio je komentar Falš strašilo neprijatelja u jednom od najuglednijih nemačkih izdanja – nedeljniku Špigl. Autor je oštro kritikovao politiku Zapada prema Rusiji. U evropskim medijima se pojavljuju i drugi članci sa sličnim raspoloženjima poznatih političara i novinara.

Frau kancelar preti Rusiji sankcijama, piše između ostalog Jakob Augštejn. A gospođa ministar odbrane Ursula fon der Lajen namerava da sprema tankove. Prema njenim rečima, NATO bi trebalo da ojača svoje prisustvo na spoljnim granicama. Ipak, nastavlja autor, iz istorijskih i ekonomskih razloga Nemačka ne može sebi da dozvoli konflikt sa Rusijom. Zato Vladimiru Putinu, kaže Augštajn, kurs konfrontacije čak odgovara, on još nikada nije bio toliko popularan u svojoj zemlji kao danas.

Vrlo su zanimljive ocene koje daje poznati publicista današnjim dejstvima evropskih lidera u pogledu Rusije. Novinari i političari, piše on, između ostalog ponovo nameravaju da izvuku na svetlost dana stari lik neprijatelja u vidu zlih Rusa. U tom smislu Zapad, po izrazu Augštejna, zaglavio se u danima ispunjenim cinizmom kada je na čelu Pentagona stajao saradnik predsednika Regana Kaspar Vajnberger. Njemu pripada izjava o tome da će se istočni kolos uskoro srušiti sa žalosnim zavijanjem.

Protiv slične „lingvističke trke u naoružavanju“ istupa poslednjih dana na Zapadu sve više političara, eksperata i novinara. Ukrajinska politika EU je krahirala – zaključuje, na primer, nemački časopis političke kulture Cicero. EU je propustila šansu za stratešku preorijentaciju svoje politike. Proglašavanjem sankcija Moskvi i potpisivanjem sporazuma o asocijaciji sa Kijevom, zaključuje list, EU rizikuje da još više ojača eskalaciju napetosti.

Poslanik Nacionalnog sabora Švajcarske i vladin savetnik kantona Vale Oslar Frajzinger izrazio je na stranicama švajcarskog Tagensancajgera negodovanje zbog činjenice da su visoki predstavnici EU izgovarali visokoparne reči na kijevskom majdanu pred učesnicima puča, gde svako dvoje od troje, po njegovim rečima, ili su nacisti, ili fašisti.

U kojoj meri se danas čuju takvi glasovi odmerenosti u antiruskoj histeriji u Evropi? Oni se me smeju ignorisati, ali ne treba ih ni precenjivati, smatra šef odeljenja za evropsku bezbednosti Evropskog instituta Dmitrij Danilov.

- Meni se čini da kod nas u medijima postoji precenjivanje snage ovih glasova. Na Zapadu, naprotvi, postoji njihovo potcenjivanje. Bez obzira na to što to nije polje praktične politike, već štampa, ipak sa sličnim izjavama istupaju makar i penzionisani, ali poštovani poslanici. Između ostalog odmereni glasovi su se čuli i u vreme gruzijske krize 2008. godine. Ipak zapadne zemlje nisu izvukle pouku iz tih događaj. U celini za sada se na Zapadu uvrežilo mišljenje koje prevladava u političkim ocenama da je sitaucija oko Krima agresija od strane Rusije. Šta dalje? Za sada odgovora na to pitanje nema.

Predstavnik Minhenske konferencije za bezbednost Volfgang Išinger izražava se protiv sakncija.

U datoj situaciji naš cilj treba da se sastoji ne u pokretanju široke kampanje sankcija protiv Rusije. To bi bilo potpuno nepravilan prilaz. Naš zadatak treba da se sastoji u strateškoj, tačnije ekonomskoj, socijalnoj, etničkoj, političkoj – uključujući politiku bezbednosti – stabilizaciji Ukrajine.

Oleg Severgin,