Nuklearna bezbednost i „ukrajinske igre“

Teroristi mogu da nanesu udarac finansijskom srcu jedne od zapadnih prestonica. Takva je legenda manevara koji su ovih dana održani u Hagu.

Video koji je prikazan učesnicima haškog samita ostavio je na njih jak utisak. Imali su samo nekoliko minuta da reaguju i da odgovore na opasnost, pokušavajući da spreče teroristički akt, spasu ljudske živote, opisuje manevre italijanska La Republika. Kao pretpostavljene ciljeve teroristi su izabrali londonski Siti, Vol-Strit i milansku berzu. Može da bude primenjena „prljava“ atomska bomba, napravljena u tajnoj laboratoriji uz korišćenje ukradenog uranijuma, eksplzivna naprava ručne izrade, ali smrtonosna. To je moguće u svakom trenutku. U opasnosti su životi hiljada ljudi, piše izdanje. Lideri je trebalo da izaberu jedan od četiri odgovora. Većina njih je rešila da informiše stanovništvo o opasnosti i obrati se partnerima.

Opasnost je, kako se ispostavilo, hipotetička. Ipak da li je zaista takav scenario daleko od realnosti? Događaji poslednjih meseci u Ukrajini navode da se u to posumnja. Zemlja je još do nedavno bila nuklearna sila i čuvala je idnustrijski i nuklearni potencijal. Prema podacima za 2006. godinu, u Ukrajini je delovalo 15 nuklearnih blokova na 4 nuklearne centrale, ne računajući konzervisane blokove u Černobilju. Danas je u zemlji anarhija. Aktuelne ukrajinske vlasti, ma koliko bile ekstravagantne, same, naravno, ništa neće dizati u vazduh. Ipak vlada i Rada malo šta kontrolišu, više vlasti je u rukama Desnog sektora i drugih radikala. I gde je garancija da materijali za izradu „prljave bombe“ neće dospeti u ruke terorista.

Mišljenja eksperata su se razišla. Koordinatori ukrajinskog prevrata su poznati. I teško da će poželeti da Evropu prekrije radioaktivni oblak – oni se brinu za svoju bezbednost, smatra član ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Vladimir Averčev.

Bezbednost nuklearnih objekata je predmet stroge kontrole međunarodnih organiazcija. I ma kakvo vanredno stanje da se dogodi, dogovaraće država na čijoj teritoriji se oni nalaze, slaže se za prethodnim govornikom glavni urednik izdanja Pro atom Oleg Dvojnikov.

To je jasno da će državi koja je dozvolila procurivanje nuklearnih materijala sa svojih objekata strogo tražiti odgovor čitav svet. Ali radi toga treba da država postoji ne nominalno, a u obliku realno dejstvujuće vlasti. Prilikom aktualnog haosa u Ukrajini one od kojih može da se traži odgovor vrlo je teško odrediti, ističe kolega Averčeva, član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov.

- Osnovna bezbednost svakog strateškog objekta jeste kontraobaveštajna podrška, a ne fizička njegova zaštita. I ovde su vrlo veliki problemi – zato što Služba bezbednosti Ukrajine u svom aktualnom stanju predstavlja poluraspadnutu strukturu. U Ukrajini je sitaucija potpuno destabilizovana, tamo nema nikakvih organa vlasti i uprave koji efikasno rade, sistem bezbednosti, pravni sistem su u stanju demontaže. Zato sa tačke gledišta moguće oapsnosti, ona postoji.

Jednom reči takozvana međunarodna zajednica koja je pokrovitelj aktuelnih ukrajinskih valsti igra se sa vatrom. Sam Kijev, po običaju, prebacuje probleme na drugog. Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Ukrajine Andrej Deščica na samitu u Hagu je izjavio da nuklearnoj bezbednosti njegove zemlje ništa ne preti osim dejstava Rusije. A ukrajinska strana navodno ima dovoljno snage da zaštiti nuklearne objekte na svojoj teritoriji. Ostaje da se nadamo da će biti dovoljno snage. Istina, za sada sav ovaj tim ukrajinskoh vršilaca dužnosti više napominje na stariju grupu dečijeg vrtića ostavljenu bez kontrole koja se igra države sa nuklearnim tehnologijama.

Igor Silecki,